HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Frank Henenlotter

Uloge: Rick Hearst, Gordon MacDonald, Jennifer Lowry

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0094793/

Trailer: http://youtu.be/ub0QVniKTmg

Pogledajte još: Basket Case (1982)

Brain Damage je još jedan film koji sam besomučno mnogo puta gledao u svojim tinejdžerskim danima. Autor ove kultne horor komedije koju svima preporučujem za gledanje je Frank Henenlotter koji je poznat po serijalu Basket Case i filmu Frankenhooker. 

Panika u stanu jednog starijeg bračnog para govori da nešto duboko nije u redu a naredne scene nam pojašnjavaju da je dotičnima zapravo utekao kućni ljubimac koji se hrani ljudskim mozgovima. Slučajna koincidencija je htela da pomenuti bračni par živi u istoj zgradi gde i Brian (anagram od brain), tinejdžer čiji život nakon ovog jutra više nikada neće biti isti. Nakon buđenja Brian se nije osećao dobro, prehlada verovatno, šta bi moglo drugo da bude, a kada je video krvavi čaršav ispod sebe presekao se. Ljubimac starijeg bračnog para je rešio da nađe novog domaćina & slugu a mladi Brian se pokazao kao idealan u ovom trenutku. Ljubimac je crvoliko stvorenje imena Aylmer, penisolika životinjica dovoljno inteligentna i sposobna da govori, gleda i kreće se, naoružana oštrim zubima i pipaljkom uz pomoć koje drogira svog domaćina na kojem parazitira. Kada ubode vrat svojom bodljom ukapa tamnu tečnost direktno u mozak svog domaćina kod koga stvara zavisnost i halucinacije na koje ovaj mora da odgovori prinoseći žrtve Aylmeru, tačnije upoznavajući nove ljude čijim mozgovima se Aylmer hrani. 

Brain Damage je par ekselans film 80-ih godina i prikazuje sve ono što su B horor filmovi tog doba zapravo bili. Priča je šašava i luckasta, čak ponekad i budalasta, izrazito neizvodljiva, ali zanimljiva i puna originalnih momenata. Budući da Aylmer ima moć govora Brian sa njim vodi nekoliko duhovitih dijaloga a jedna od najuspelijih stvari u filmu je upravo Aylmerov glas koji mu pozajmljuje stari glumac John Zacherle. Kada Brian primi u svoj mozak preko potrebnu dozu Aylmerovog soka doživljava psihodelične LSD-jevske halucinacije koje deluju disko-šareno upravo onako kakve su 80-te i bile. Feeling pojačava i synth soundtrack i new wave band koji uživo svira u jednom noćnom klubu. Vidljiva je fascinacija autora filma svetlosnim efektima i retro animacijama koje sada deluju dosta zastarelo ali u nekom otkačenom smislu ovom filmu savršeno pristaju. Povremeno slaba gluma može zasmetati na početku filma, posebno kod starijeg bračnog para, ali polukomičnom stilu Brain Damagea takođe pristaje. 

Najjači adut ovog filma su specijalni efekti. Za izgled Aylmera pobrinuo se čuveni Gabe Bartalos (koga pamtim po užasnom rediteljskom debiju), koji je uradio makeup i specijalne efekte za mnoge poznate horor filmove. Aylmer je vrlo uspela i harizmatična kreacija, često duhovita, a što je najbitnije dominira filmom i pleni svojim ogromnim ustima punim nepravilno raspoređenih zuba. Ostatak specijalnih efekata je originalan, krvav i maštovit. Aylmerovo griženje lobanja i isisavanje mozgova često prelazi u pravi splatter, recimo kod ubistva momka na WC šolji. Brianove halucinacije su takođe krvave, dovoljno je pogledati scenu kada mu šiklja krv iz uveta koja je otkačena poput neke iz Evil Dead serijala. Ipak, najoriginalnija scena je odvođenje lake ženske iza disko kluba; kada otkupča Brianu šlic iz njega ne izlazi penis već Aylmer lično & personalno a ono što sledi je brutalni blowjob sa krvavom ejakulacijom posle koga će cura izgubiti pamet i bukvalno i figurativno. 

Brain Damage zaslužuje apsolutnu preporuku za svakog gledaoca koji može da podnese brutalne scene. Film je dinamičan, otkačen, ima nekoliko izuzetno maštovitih ubistava i nekoliko scena za pamćenje. Potpuno suprotno današnjim nižebudžetnim filmovima koji nas dave „dramskim“ i pametujućim momentima.