HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Ed Hunt

Uloge: Lori Lethin, Melinda Cordell, Julie Brown

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0082084/

Trailer: http://youtu.be/x5wFqCJkOgY

Pogledajte još: The Children (2008)

Film Bloody Birthday će vas prvenstveno privući odličnim posterom: da vidim tog ljubitelja starih slashera koji će mu odoleti (ja nisam). Ipak, za one koji ovaj film nikada nisu gledali sledi važna napomena: glavni negativci i ubice u filmu su – deca, pa oni koji ne vole takve filmove neka izaberu neki ozbiljniji horor za gledanje. Dinamika, napetost, retro šmek i nekoliko odličnih ubistava neće biti zadovoljavajući za gledaoca koji tokom čitavog trajanja filma bude razmišljao o plauzibilnosti cele priče. 

Juna meseca 1970. godine desilo se totalno pomračenje sunca a baš u tom trenutku rodile su se tri bebe. Tačno deset godina kasnije bebe su već postale deca i uveliko se pripremaju za svoj predstojeći rođendan. U nekom momentu, ostalo je nepoznato gledaocima dal' postepeno ili najednom, nešto se „otkačilo“ u glavama dečice koja su krenula u svoj ubistveni pohod. Očiglednog razloga za ovo u filmu nema, dovoljno je to što su se rodili tačno u trenutku čudesnog događaja, niko ne istražuje moguće uzroke niti istorijat dece, njihove porodice, komšiluka ili slučajnih prolaznika. Jednostavno – Bloody Birthday je slasher film gde je razloga za ubijanje isto koliko i u nekakvom Friday the 13th. Prvi strada mladi ljubavni par za vreme predigre u sveže iskopanoj raci (romantika par ekselans). Dok lokalni šerif, inače roditelj dece, istražuje ubistvo tinejdžera sledeća ubistva se dešavaju kao na traci. Nepovezanost žrtava i malobrojnost policijskih snaga ne mogu da urode efikasnom istragom što klinci koriste da se osvete nastavnici, svojim prijateljima, dadiljama pa čak i ocu lično.

Troje klinaca su izuzetno dobro organizovani, često se sporazumevaju samo pogledima i savršeno se razumeju u svojoj brutalnosti a u svakom trenutku su spremni da deluju efikasno, brutalno i krvavo. Izuzetno uživaju u ubijanju, imaju ogromnu želju za novim žrtvama koja im se ogleda u očima a svo vreme paze da ravnomerno budu zastupljeni u oduzimanju tuđih života, čak se propisno iznerviraju kada neko drugi odradi posao umesto njiih. Klinci koji glume decu su dobri u svojim ulogama, klinka ima jezivi pogled i zaista deluje kao da bi mogla porasti u prvoklasnog masovnog ubicu, ako ne goru ono barem u žensku verziju Charlesa Mansona. Mali glavonja sa odvratnim đozlucima se nametnuo kao najefikasniji član trilinga a izuzetno se dojmio očevim službenim pištoljem pa ga je i najčešće koristio. Sam pištolj ne deluje previše ubedljivo u dečijim rukama, niti pravi previše krvave scene ali se sve odgovarajuće uklopilo u film koji nema preveliki budžet, dakle u film koji je imao sredstava za samo nekoliko scena sa specijalnim efektima. 

Bloody Birthday je dinamičan i vrlo zanimljiv film, on sadrži nekoliko napetih triler scena a vrlo je verovatno da će vam neke uspele scene ostati u pamćenju. Režiser se dobro potrudio da iz realno naivne priče izvuče što je moguće više ozbiljnosti pa film deluje pristojno zastrašujuće, posebno kada se u priču umešaju odrasli koji brane decu, ni ne sumnjajući da su upravo ona vinovnici stradanja. Bloody Birthday zapravo ima jednu veliku manu i to upravo onu manu koju imaju svi filmovi gde su deca negativci i ubice: neuverljivost. Jednostavno, teško je poverovati da desetogodšnjaci mogu da voze automobil, da mogu da pucaju iz pištolja i nekoga pogode, da seju smrt među velikim brojem odraslih a da ovi nikako ne mogu da se odbrane. Uz sve to, dobar deo ubistava je ovde neizvodljiv; ne bi bilo moguće izvršiti ih u stvarnosti, ukloniti leševe i tragove a posebno ne iskrasti se a da niko od ukućana i komšija ništa ne primeti. Ukoliko zanemarimo realnost cele priče i decu posmatramo kao odraslije ili naprosto rano sazrele (za ubijanje) Bloody Birthday vas može pristojno zabaviti. 

Bloody Birthday ima još jednu vrednost za starije gledaoce a to je putovanje u prošlost. Retro frizure, odevanje, zastarela tehnologija, staromodna ubistva (ubistvo strelom), retro fotografija i muzika, sve ovo će izuzetno prijati gledaocima koje pamte početak 80-ih. Plus – troje 10-godišnjaka ubica možda nisu jezivi kao ekipa iz Village of the Damned ali sasvim sigurno spadaju u najkrvoločnija derišta filmske umetnosti.