Režija: Luke Massey
Uloge: Joseph Morgan, Matt Ryan, William Troughton
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2112331/
Trailer: http://youtu.be/pxAdez34rRk
Pogledajte još: Enter Nowhere (2011)
Armistice spada u grupu malih i jednostavnih filmova, urađenih sa skromnim budžetom i malobrojnom glumačkom postavom, film čiji je glavni adut misteriozna priča puna iznenađenja te zavidni nivo atmosfere dok specijalne efekte i celokupni vizuelni doživljaj stavlja na drugo mesto. I pored jednostavnosti, sveprisutne indie skromnosti i delimične predvidljivosti bićete uvučeni u uvrnuti svet Armisticea i prikovani za ekran do samog (ne)očekivanog završetka. Ljubitelji indie-twilight-zone priča obavezno moraju pogledati Armistice (ili Warhouse kako se prvobitno nazivao ovaj film).
Marinac po imenu A.J. Budd se jednog jutra budi u krevetu na spratu nepoznate mu kuće. Pokušava neuspešno da se priseti odakle on na ovom mestu, oblači svoju uniformu i pretražuje kuću samo da bi zaključio da u njoj nema nikoga i da se iz nje ne može izaći. Na stolu ga čeka skromni doručak a ubrzo nakon toga, tačno u 9:00am, čudno i zastrašujuće stvorenje upada u prostoriju. Budd jedva uspeva da ubije ovog agresivnog mutanta za koga nije sasvim siguran odakle je došao. Dan provodi u istraživanju kuće i razmišljanju a uveče odlazi u krevet. Ujutru se budi na istom mestu, isti doručak ga čeka na stolu a u 9h ga opet posećuju istovetni mutant od juče. Ono u šta sumnja potvrđuje se narednih dana: Budd je očigledno zaglavljen u kući, svaki naredni dan je isti prethodnom, svi malobrojni događaji se odvijaju u isto vreme, svakoga dana u isto vreme mora da ubije mutanta, da pojede iste obroke a šta god da učini kući ujutru će je pronaći „popravljenu“.
Da stvar bude još čudnija kuća deluje prilično veštački, prozori su neprozirni, konzerve su punjene piljevinom a knjige su samo ukoričeni prazni papiri. Budd razvaljuje šuplje zidove i pronalazi neke sitnice koje ga navode da istražuje dalje. Sledeći zanimljiv predmet će pronaći upravo u stomaku mutanta a čini mu se da on nije prvi čovek koji je zaglavljen u ovoj kući. Dnevnik prethodnog „stanovnika“ će mu dati odgovore na neka pitanja ali i predočiti zastrašujuće činjenice koje se kose sa zdravom logikom. Upravo neizvesnost i misterioznost su glavni adut ovog filma, gledalac biva uvučen u priču i ne može odustati od gledanja sve do samog kraja, kada očekuje da sazna šta se zaista desilo vojniku i zašto mu se dešava ovaj „dan mrmota“. Kraj filma je mogao da bude originalniji, ubedljiviji i direktniji, autori su ostavili mogućnost da se on shvati na više načina ali je sama poruka po mom mišljenju savršeno jasna.
Armistice i pored toga što odiše indie atmosferom i vizuelnim stilom, što ima minimalističku glumačku postavu od svega tri karaktera i što se kompletan odigrava u jednoličnom ambijentu sastavljenom od nekoliko prostorija ni na trenutak nije monoton i dosadan, naravno ukoliko volite dramske horor misterije. Režija je odlična a kamera vrlo dobra pa autor filma uspeva da nam dočara sva emotivna i psihološka stanja glavnog junaka, počevši od depresije i bezizlaznosti pa do agresije i povremenog optimizma. Sve ovo je dodatno pojačano niskobudžetnom setnom klavirskom muzikom koja ovde savršeno dobro pristaje. U nekoliko navrata film nas časti i prilično uspelim napetim scenama, ili scenama u kojima ima humora ali je akcenat ipak na sporom odvijanju priče gde se malo izgovorenih linija teksta podrazumeva jer glavni junak i nema sa kim da razgovara.
Armistice je vrlo uspeo film u svom žanru. To ne znači da je on previše originalan, viđao sam već sličnih filmova a neki su i opisani na ovim stranicama, ali će svaki ljubitelj „horor dana mrmota“ ili Cube moći da uživa u njemu. Za jedno indie ostvarenje Armistice je više nego uspeo film.
0 comments:
Post a Comment