Wednesday, March 12, 2014

Aatma (2013)


Režija: Suparn Verma
Uloge: Doyel Dhawan, Bipasha Basu, Jaideep Ahlawat
Pogledajte još: 1920 (2008)

Aatma je još jedan pokušaj Bollywooda da snimi film koji će po kvalitetu parirati zapadnim i azijskim ostvarenjima i biti gledan i van granica Indije. Ovo jeste najgledljiviji indijski horor film opisan na ovim stranicama ali je mesta za napredak i dalje mnogo. Prava je šteta što su se autori odlučili da film zadrže na „ničijoj zemlji“ između paranormalnog horora, psihološkog trilera i bajkovite porodične polu-dečije drame čime verovatno neće biti zadovoljan nijedan ljubitelj bilo kojeg od pomenutih žanrova. 


Kućni video na samom početku filma pokazuje tročlanu porodicu, oca Abhaya, majku Mayu i devojčicu Niu. Već tokom kratkog posmatranja snimaka koje je napravio otac jasne su dve stvari: da otac nije u dobrim odnosima sa majkom, da obožava ćerkicu i nesebično udovoljava svim njenim zahtevima. Nastavak filma se dešava nakon ovog snimka, kada je otac odsutan a majka i ćerka žive same. Zvanično je otac „na službenom putu“ ali je gledaocu više nego jasno da stvari nisu toliko jednostavne. Moja pretpostavka je bila da je otac zbog svog ponašanja killnut od strane majke i eventualno tašte ali se ovde ipak nije toliko išlo u ekstremne varijante jer je Aatma zamišljena kao porodični film pogodan i za mlađe naraštaje; otac je rastrojen zbog razvoda i sudske zabrane prilaska Nii poginuo u saobraćajnoj nesreći a majka nije smogla hrabrosti da tužnu vest saopšti ćerkici koja je najviše na svetu obožavala svog oca. I sve bi ostalo u domenu majčinsko-ćerkinskih odnosa, eventalno bi fasovao školski psiholog koji bi pokušavao da uteši devojčicu, da se nisu počela dešavati misteriozna ubistva: dečak iz razreda, učiteljica, lekar, prijatelji porodice i njihovi rođaci počinju da stradavaju jedan po jedan a kod svih ubistava je zajedničko da je Nia bila u blizini ili je na drugi način povezana sa nastradalim. 


Kao što rekoh, Aatma nije ekstremni horor film gde bi devojčica direktno ili indirektno iz nekog razloga ubijala, stvar je mnogo pitkija i paranormalnija: usled prevelike ljubavi prema svojoj ćerki otac se u vratio u nematerijalnom obliku, ostvario je kontakt sa Niom i zadobio njeno poverenje, kažnjava sve one koji to poverenje ugrožavaju ili koji su naudili Nii na bilo koji način. Otac se trudi da zagorča život bivšoj supruzi Mayi, da svojim postupcima i ubistvima učini da ona bude okrivljena za ubistva i/ili hospitalizovana da bi on „odveo“ ćerku koja bi na taj način zauvek ostala njegova pa makar i na onom svetu. Borba poprima velike razmere, broj mrtvih tela oko porodice se povećava a majka da bi sačuvala ćerku izvlači svoj poslednji adut iz rukava u tužnom finalu koji je po mom mišljenju i najuspeliji deo filma. Nije isključeno da ženski deo gledališta ili oni emotivniji puste i koju suzu. Središnjica filma je manje uspela i nije dovoljno povezana niti ima mnogo logike u nekim postupcima pomahnitalog oca. Recimo, zašto je ubijena Niina učiteljica, zar samo zbog (blage) nepravde kod zadirkivanja Nie od strane učenika koji je takođe ubijen. Po toj logici duhovno vaskrsnuli otac je mogao da pobije i službenike na šalterima institucija ili doktore jer su Niu „maltretirali“ pa je sa majkom duže čekala na svoj red. 


Više mi se čini da je dobar deo ubistava počinjen samo da bi film opravdao etiketu horora i da bi se nekako popunio do pune dužine trajanja jer psihološka dešavanja i nadmudrivanja na relaciji otac-ćerka-majka nisu bila dovoljne minutaže. Pomenuta ubistva nisu direktno prikazana pa samim tim ni dovoljno strašna ni jeziva i to je i još jedna zamerka filmu. Otac takođe nije zastrašujuć, deluje samo kao pomahnitali indijac koji iz nekog razloga proganja svoju porodicu, maltretira i ćerku i bivšu suprugu, zove telefonom sa onoga sveta (vanzemaljski roming), pojavljuje se na monitorima, u odrazima ogledala i slično. Neke od ovih scena su vizuelno dobre ali su već viđene u sličnim ostvarenjima. Kompletan film je vizuelno odličan, fotografija je kristalno čista, dobar deo efekata je zadovoljavajuć a tek ponekad je vidljiva suvišna kompjuterska animacija. Bipasha Basu u ulozi majke je prelepa ali nekad nedovoljno ubedljiva. Meni je najjači utisak sedmogodišnja Doyel Dhawan koja igra devojčicu Niu i koja je prava zvezda ovog filma. Čak je i ekipa koja je snimala film bila fascinirana pojavom i glumom ove male zvezde koja je za ulogu Nie izabrana među 450 drugih devojčica. Nisam siguran kako se stvari odvijaju u Bollywoodu ali da je Doyel snimila ovakav film u SAD predvideo bih joj uspešnu glumačku karijeru, barem u rangu Dakote Fanning


Aatma je dobro upakovan proizvod, vizuelno primamljiv ali suštinski ne mnogo sadržajan. Za ljubitelje horora užitak će biti slabašan, za ljubitelje psiholoških trilera i napetosti tek nešto veći, dok će najzadovoljniji ovom filmom biti povremeni gledaoci pomenutih žanrova i oni koji nemaju mnogo iskustva u gledanju horor i triler filmova. Aatma jeste najbolji indisjki horor film koji sam gledao do sada ali mu i dalje nedostaju neke stvari da bi dosegao do zapadnih horor standarda.

+ audio-vizuelno besprekoran film
+ Doyel Dhawan u ulozi Nie
+ završetak filma
— nedovoljno horor scena
— slabašna priča, ubistva, likovi

Ocena: 5/10






Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

0 comments:

Post a Comment