HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Ronnie Khalil, Monroe Mann, Jorge Valdés-Iga

Uloge: Monroe Mann, Ronnie Khalil, Crystal Arnette

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1691452/

Trailer: http://youtu.be/64XdWcf8zqQ

Pogledajte još: Tucker & Dale vs. Evil (2010)

Poslednjih godina evidentan je pad kvaliteta filmova horor žanra a po mom skromnom mišljenju najveći pad je doživeo žanr horor komedija. Tamo negde od pojave Scary Movie serijala kriterijumi za smešno su izuzetno opali i postali vrlo prizemni pa autori misle da je dovoljno ismevati ionako neozbiljne slasher filmove i ubaciti gomilu golih grudi u film. 

Nije da ne volim ženske grudi, da me neko ne shvati pogrešno, samo se dotične mogu videti i u drugim žanrovima a od horor komedije ipak očekujem nešto što je horor i nešto što je komično. Ukoliko horor komediju ne poželite da pogledate još nekoliko puta ona svoj cilj nije ispunila, ukoliko nema barem desetak fazona za prepričavanje ona je neuspela a ukoliko ima toliko glupih ili vulgarnih scena da vas postane sramota ona je dokaz amaterizma i netalenta autora. Kada vidite naslov You Can't Kill Stephen King već znate šta možete da očekujete i upravo to i dobijate: slabašan film, vrlo generički i poluamaterski osmišljen a onda i snimljen, kojem je dat bombastičan naslov koji privlači gledaoce bolje od bilo kakvog trailera ili plaćene reklame. Na naslovu se autorima nema šta prigovoriti, vrlo dobro su se prisetili i svaka im čast, ali ono što se dešava u filmu zaslužuje kritiku. Film opisuje (a šta drugo) nego odlazak grupe tinejdžera u šumu blizu gradića Maine da bi se odmorili i proveli vikend u kući babe i dede jednog od njih. Svako od likova ima svoj „duboki“ personaliti pa tako vidimo brata i sestru, sisatu glupaču, štreberku koja hoće da postane riba poput prethodne, jednog afroamerikanca, jednog veterana (?) iračkog rata sa vidljivim posledicama i jednog blago poremećenog obožavaoca Stephena Kinga koji ima misiju da ga tokom ovog godišnjeg odmora i lično upozna. 

Ko ne zaspe tokom početnih pola sata filma ima zaista visok prag tolerancije na glupost. Jedino što vidimo su vožnja gliserom po jezeru, sunčanje grudi, vožnja po talasima, povraćanje i slične zanimacije. Verujem da će klinci starosti do 15 godina imati šta da gledaju na telesima zgodnih akterki a francuski poljubac dve od njih će biti dobrodošao bonus. No, samo je pitanje kada će početi akcija a ona kreće sasvim „neočekivano“ od tamnoputog momka koji biva ubijen na benziskoj stanici. Iako je rastrgnut na delove (što se naravno ne vidi, ipak je budžet filma mali) policija daje objašnjenje da ga je ubio i rasčerečio vuk, lično i personalno a da radnik na benziskoj stanici ništa nije čuo. Već ovaj detalj jasno govori kakav će biti završetak filma iako se autori zdušno trude da nas „navedu“ da bi ubica mogao biti neko drugi. Uglavnom, tinejdžeri više nisu tako opušteni, cure se više ne ljube a film iz dosade prelazi na automatskog pilota. Ponašanja likova su standardna za slasher filmove što bi imalo smisla da se ovde to parodira ali odlazak devojke u gustu šumu jer se posvađala sa dečkom u sred noći je glup, iritantan i nesmešan kao i obično. Naravno da će je ubica killnuti čekićem u sceni koju opet ne vidimo. Nakon što pronađe mrtvu devojku njen momak je odmah zakopa a dok je spušta na tlo krv šprica ostalima po faci. „Prava“ komendija.

A onda tu negde dođu i reference na Kingove romane što je pomalo neprirodno uglavljeno u film valjda da bi opravdalo bombastičan naslov. Klinka u restoranu razbija čašu što bi trebalo da asocira na Carrie, gliser se zove Christine poput onog automobila a svako ubistvo podseća na neko koje je King opisao u svojim pričama. Bolje bi bilo da su se autori potrudili da implementiraju neke detalje iz Kingovih poznatijih dela jer verujem da detalji iz njegovih zbirki priča neće biti svakome poznati i mnogi ih neće ni ukapirati. Posebna mi je misterija tip koji je Kingov fan, koji non-stop čita Kingove knjige i koji žudi da ga lično upozna. Pretpostavljam da su i autori ovog filma Kingovi obožavaoci ali zašto je onda ovaj momak u filmu predstavljen kao neuravnotežen, pokvaren, nedruželjubiv, voajer, matora devica, masturbator, pa čak i potencijalni gej. Naravno, ne treba ni spominjati da nijedna od ovih osobina nije smešna već više deluje jadno, baš kao i humor u ovom filmu. Ima tu nekoliko scena na koje se ekipa sa kojom sam gledao film nasmejala ali u mnogo manjoj meri nego dok smo gledali film pre toga. 

Kada se ima u vidu prilično loš humor, neduhovitost, mlaka priča, tek osrednja gluma za slasher žanr, nedovoljno prikazana ubistva i tek 2-3 krvave scene You Can't Kill Stephen King nudi malo toga za pohvalu. Tek nekoliko uspelih fazona, nekoliko satiričnih osvrta na Kingova dela i par osrednjih ubistava su jedino što se ovde ima videti. Naravno, i tri para ženskih grudi.