HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Dario Argento

Uloge: Tony Musante, Suzy Kendall, Enrico Maria Salerno

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0065143/

Trailer: http://youtu.be/iyycwz_Msy0

Pogledajte još: The Evil Eye (Laragazza che sapeva troppo) (1963)

The Bird with the Crystal Plumage je debitantski film čuvenog giallo režisera Dario Argenta i jedan od njegovih najcenjenijih filmova. Svojevremeno je pokupio brojne nagrade i ostvario dobru zaradu u bioskopima te postao jedan od najprepoznatljivijih filmova u svom žanru.

Sam je američki pisac koji je sa svojom devojkom došao u Italiju da bi u Rimu prebrodio veliku krizu u pisanju i kreativnu blokadu sa kojom ne može da se izbori. Baš u danima kada je pomišljao da digne ruke od svega i vrati se u SAD, tokom jedne noćne šetnje biva svedok pokušaja ubistva radnice u muzeju od strane maskiranog ubice. Budući da ga je ubica opazio i pobegao devojka uspeva da ranjena ostane u životu a Sam odlazi u policiju da da iskaz. Inspektor vrši pritisak na Sama da se seti još nekih pojedinosti u vezi zločina a Sam u nekom trenutku biva i osumnjičen te mu se oduzima pasoš. Zbog što bržeg vraćanja pasoša, zbog dosade i očekivanja da mu se vrati kreativnost, ali i zbog ranjene devojke, Sam počinje istragu u svojoj režiji, povremeno kontaktirajući policiju i inspektora. Ispostavlja se da ranjena devojka nije prva žrtva maskiranog ubice ali da je dotičnom veoma teško ući u trag jer među žrtvama naizgled nema nikakve povezanosti. Kako se obruč istrage oko ubice steže tako se povećava opasnost i po Samovu devojku na koju je maskirani ubica bacio oko.

Za one koji ne znaju šta je giallo film – The Bird with the Crystal Plumage je skoro savršen primer koji ne bi trebalo da propuste. Sve karakteristike su tu: odlična režija, napeta i neizvesna priča puna misterije, brutalna i krvava ubistva, nešto blage erotike i neočekivani preokret na kraju. Kvalitetna režija obeležava ovaj film od samog početka, od scene u muzeju, a Dario pokazuje svoj talenat u konstrukciji napetih i misterioznih scena koje izgledaju dosta Hitchcockovski. Istovremeno, sve je urađeno sa stilom i tek na momente se vidi, recimo kod montaže, da je film ipak snimljen sa mikrobudžetom (Dario je novac za snimanje filma pozajmio od svog oca). Kretnje kamere su originalne a čitava priča je inteligentno osmišljena i nepredvidiva. Još jedna stvar vredna hvale je muzika čuvenog Ennio Morriconea bez koje film definitivno ne bi bio dobar kao što jeste.

Film ima jednu neočekivanu komičnu crtu koja se možda neće svima svideti ali je svakako originalna i vrlo mi je prijala. The Bird with the Crystal Plumage sadrži čitavu galeriju polukomičnih i stripski definisanih karikaturalnih likova koji možda ne deluju previše realistično ali su upečatljivi i neke ćete dugo pamtiti: buljavi makro čija „nevinost“ u podvođenju prostitutki se vidi iz aviona, čupavi slikar koji usled zazidanih vrata ulazi u kuću kroz prozor a mačke ne drži radi društva već isključivo radi ishrane, vlasnik antikvarnice koji je nasrtljivi homoseksualac itd. Tony Musante u ulozi Sama je harizmatičan i simpatičan dok su neki drugi likovi pomalo površno naslikani. Jedna od mojih primedbi tiče se zvučne sinhronizacije; nisam siguran kojim jezikom su govorili glumci na setu ali se njihovo otvaranje usta ne poklapa uvek sa onim što iz njihovih usta izlazi. Ovo svakako možete i da očekujete jer je prisutno kod većine giallo filmova obrađenih za prikazivanje na zapadnom tržištu.

The Bird with the Crystal Plumage svakako preporučujem za gledanje jer je odličan film. Maštoviti i neobični likovi, misteriozna i nepredvidiva priča i simpatični heroj u glavnoj ulozi karakteristike su ovog horor krimića.