HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Neill Blomkamp

Uloge: Matt Damon, Jodie Foster, Sharlto Copley

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1535108/

Trailer: http://youtu.be/QILNSgou5BY

Pogledajte još: District 9 (2009)

Elysium je naučno-fantastični film napisan, produciran i režiran od strane Neilla Blomkampa, autora mnogo hvaljenog SF iznenađenja Districta 9. Elysium nastavlja vizuelni stil Districta, obrađuje čak slične teme ali njegova radnja ne uključuje vanzemaljce i film nije toliko spektakularan, možda jer se shodno izuzetnom prethodniku od Elysiuma očekivalo više. 

Godine 2154. Zemlja je toliko prenaseljena da se svetski gradovi bukvalno guše u ljudima a zgrade imaju takvu nekontrolisanu nadgradnju kao danas u Srbiji. Brojnost populacije je dovela do manjka radnih mesta, hrane i lekova, porastao je kriminal i kvalitet života je u svim aspektima srozan do najnižih granica. Paralelno sa ovim, najviši slojevi stanovništa koji nisu hteli da se guše u sirotinji, kriminalcima, klošarima i zaraženima preselili su se na luksuznu svemirsku stanicu u obliku prstena nazvanu Elysium. Bogati se skoro nikako ne mešaju sa svojom dojučerašnjom sabraćom na Zemlji; tek poneki upravnik je poslat da kontroliše proizvodnju a red zavode osioni i agresivni roboti. Max, koga igra Matt Damon, je radnik u fabrici robota koji u toku proizvodnje biva ozračen smrtonosnom dozom radijacije. Uz pomoć medikamenata uspeće da preživi još pet dana dok mu svi organi ne otkažu a jedina mogučnost da ostane u životu je da ode na Elysium i izleči se u specijalnoj komori. Max biva uvučen u smrtno kažnjive pokušaje prelaska siromašnih u elitnu svemirsku stanicu, biva progonjen kako od onih koji to kažnjavaju tako i od onih koji su mu pomogli u tome, biva razapet između sopstvenih potreba i potreba budućih pokolenja i to sve u trenutku kada se na Elysiumu sprema državni udar.

Sledeći kurs koji je počeo sa Districtom 9 Blomkamp i u Elysiumu prikazuje društvo distopije, ovaj put čak eksplicitnije i direktnije jer potlačeni nisu vanzemaljci nego ljudi. Glavna srž filma je socijalni, politički i ideološki osvrt na kapitalističko uređenje sveta i iskorištavanje siromašne većine od strane bogate manjine koja se još više bogati. Početne scene života u prigradskim naseljima Los Angelesa su već i danas realnost u nekim delovima sveta a ophođenje poslodavaca prema radnicima u fabrici robota će biti vrlo poznato svakome ko u Srbiji radi kod nekog privatnog preduzetnika. Loš smeštaj, manjak hrane, nedostatak lekova, loši uslovi na celodnevnom poslu, osioni čuvari reda i bogataši koji su besni zbog nastradalog radnika jer je nastao prekid u proizvodnji usled njegove smrti – sve su ovo stvari koje se i danas vide, možda u neznatno manjem obliku. Elysium najveći adut ima kao kritika sistema bogaćenja i poput nekih analitičara predviđa njegov slom iznutra jer bogaćenje i borba za prevlašću ne može imati krajnje granice; kada moćni potlače slabije od sebe krenuće da se bore među sobom, baš kao predsednik Elysiuma i ministarka odbrane (Jodie Foster).

Vizuelno Elysium sledi stil koji je pokrenut prethodnikom, ambijent Los Anglesa je sličan distriktu za vanzemaljce a verujem da i poruka nije slučajna. Roboti koji žestokom disciplinom drže red i mir su karaterističnog izgleda i veoma dobro urađeni. Svemirski brodovi izgledaju veoma realno, pojma nemam da li je to sve animirano i kako je autorima uspelo da sve izgleda veoma realno. Dovoljno je videti raznesenu njušku Krugera (odlični Sharlto Copley, ovaj put kao negativac) pa shvatiti da je Elysium vizuelno vrhunski film. Tek u nekim scenama putovanja sa Zemlje na Elysium se vide animacije ali izgled filma ocenjujem čistom desetkom. Gluma je na zavidnom nivou mada Karakteru Matta Damona fali neki deo harizme da bi se gledaoci više vezali za njega. Takođe, karakter koji igra Jodie Foster nije previše dubok i neprestano sam imao utisak da je tu samo kao reklama za film. Smetala mi je i povremena patetika ali izgleda da moderni američki SF film definitivno ne može bez toga. Smetale su mi i poneke rupe u priči, tačnije u organizaciji Elysiuma: nije dovoljno prikazano iz kojih izvora se finansira celo bogatstvo a i teško je poverovati da ceo prsten ne bi imao svoj sistem odbrane nego bi se branio samo sa Zemlje od strane likova sa diskutabilne strane zakona i upitnih moralnih karakteristika.

I pored nekih rupa u priči koje su, verujem, mogle biti izbegnute Elysium je više nego dobar film koji drži pažnju, ima dosta akcionih scena a ima i neke poruke koje ne treba odbaciti. Današnji vlastodršci, bogataši i vlasnici koječega možda ne žive na prstenu u orbiti ali su svakako visoko iznad svojih građana.