HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Katt Shea

Uloge: Emily Bergl, Jason London, Dylan Bruno

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0144814/

Trailer: http://youtu.be/n6up22Min_M

Pogledajte još: Prom Night (2008)

The Rage sa dodatkom Carrie 2 je apsolutno nepotreban film koji je svojevremeno odreda pobrao loše kritike. Film je prošao kroz turbulentnu predprodukciju menjajući radna imena od The Curse preko Carrie 2: Say You're Sorry pa do The Rage. Ipak, moram reći da sam očekivao mnogo slabiji film. 

Radnja se dešava 23 godine nakon one opisane u filmu Carrie. Nedaleko od davno izgorele i srušene škole sada se nalazi nova škola u kojoj tinejdžeri i dalje ne prezaju od maltretiranja drugačijih, u kojoj se naivne devojke ismevaju na najprizemnije načine i koriste u cilju sticanja poena. Upravo zbog takvog ponašanja je jedna devojka izvršila samoubistvo skokom sa vrha školske zgrade. Nastradala devojka je bila najbolja prijateljica Rachel, „čudne“ i pomalo „izopštene“ devojke koja se ne „uklapa“ na najbolji način u svoju iskvarenu okolinu. Rachel je u ranom detinjstvu „ostala“ bez majke i sada živi sa strogim rođacima koji joj malo toga dozvoljavaju. Kada policijska istraga dođe do indirektnih vinovnika samoubistva devojke, igrača školskog fudbalskog tima, oni za sve optužuju dežurnu žrtvu – Rachel i spremaju se da joj napakoste, nikakve pouke ne izvlačeći iz tragedije od pre dve decenije kada su 73 osobe nastradale u školi nedeleko od postojeće. Idealna prilika za to je žurka posle fudbalskog finala a psina se u skladu sa modernim vremenima promenila od posipanja svinjskom krvlju ka puštanju privatnog seksi snimka. 

Priča u Carrie 2 teče u skladu sa onom iz prethodnika iako nije sasvim prekopirana. Ona je izmenjena i prilagođena vremenu u kojem se odigrava, uključuje sve specifičnosti kraja 90-ih i što je najčudnije – može da prođe. Dešavanja koja se odigravaju do eksplozivnog finala nisu previše dinamična, na momente su i dosadnjikava i najviše liče na neku teen seriju tog doba: zli klinci, lepuškasti momci sumnjivog ponašanja, štreberke, napaljene tinejdžerke i jedna nesrećna i „povučena“ Rachel među njima. Deluje da su autori igrali na sigurnu kartu: pokupili su neke stvari iz legendarnog prethodnika, angažovali zadovoljavajući kasting, osmislili light-horor priču upakovanu u tinejdžersku seriju tog doba i sve pametno spojili sa nekadašnjim događajima. Ovo poslednje mi se naročito svidelo. Ne samo da u nekoliko navrata vidimo flashbackove iz filma Carrie (iako Sissy Spacek nije dala dozvolu da se pojavljuje u ovom filmu nekoliko nemih scena postoji) već se i nekadašnja Carriena koleginica Sue sada pojavljuje u ulozi direktorke škole. Njena uloga u ovom filmu je pomalo usiljena a još neverovatnija je veza Rachel i Carrie koja se otkriva u drugoj polovini filma. 

Emily Bergl (nedavno sam je gledao kako zavodi Jeff Danielsa) je ulogu Rachel odigrala odlično, Rachel je lepa i simpatična devojka koja dominira ekranom od prvog do poslednjeg trenutka filma i koja se odlično snalazi i u scenama gde je prijatna i u scenama gde je ubistvena. Paradoksalno, Rachel je i najveći problem ovog filma iako Emily Bergl nema ni trunke odgovornosti za to. Tokom filma nam autori neprestano ponavljaju kako je Rachel drugačija od ostalih, kako je stidljiva, kako je izopštena od društva i šikanirana od ostalih iako se to ne vidi na način kako se to videlo 1976. godine (upravo zato sam i njene osobine u gornjem delu teksta stavio pod navodnike). Rachel je lepa i uredna devojka, ima posao, ima najmanje jednu prijateljicu (koja se ubila, ali ipak je imala prijateljicu), koja kontaktira sa drugim osobama, koja ima tetovažu na ramenu, gomilu nakita na prstima i nalakirane nokte – čista suprotnost nekadašnjoj Carrie. Ispada da je krajem devedesetih dovoljno bilo ne znati se našminkati i biti devica pa da vas okolina razapne na krst i ismeje do krajnjih granica. Završne scene Racheline odmazde su krvavije nego nekada, dakle u skladu sa vremenom, poseduju dosta brutalnih scena izbijenih očiju, probodenih testisa i vratova preklanih CD-ima. S druge strane, grančice i korenje po Rachel nisam najbolje shvatio i mislim da je taj detalj suvišan.

The Rage: Carrie 2 jeste suvišan film i ne donosi ništa novo u originalnu Carrie priču ali je prijatan za gledanje, ima simpatičnu i dobru glumicu u glavnoj ulozi i dosta brutalno finale u kojem je pobijen kompletan fudbalski tim. Iako sasvim prosečan film za mene je Carrie 2 bio prijatno iznenađenje jer sam očekivao neki mnogo lošiji film, valjda naviknut na Asylumove mockbustere.