HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Ruairi Robinson

Uloge: Liev Schreiber, Elias Koteas, Romola Garai

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1709143/

Trailer: http://youtu.be/F6JiCJ5x3Qw

Pogledajte još: Apollo 18 (2011)

I pored mojih očekivanja da će The Last Days on Mars biti tipičan SF film on u sebi sadrži i dobru dozu horora i trilera pa samim tim, a i zbog svoje tematike, veoma liči na brojne filmove već opisane na ovim stranicama. Evo o čemi se radi...

Osmočlana istraživačka ekipa na Marsu završava šestomesečnu smenu i broji zadnje sate do povratka na Zemlju. Ne treba biti previše promućuran pa znati da kad u filmu policajac ima nekoliko dana/meseci do penzije on istu dočekati neće. Džabe planiranja kako će šetati po zelenoj travi ispod plavog neba, kako će držati za ruke svoju dečicu – bakterija se isprečila! Nakon šestomesečnog bušenja & burgijanja slučajna koincidencija je htela da baš sada, 19 časova pre povratka na Zemlju, nepoznata bakterija utekne iz utrobe Marsa i napadne naše miroljubive, nepripremljene i bogobojažljive svemirske pustolove. U nedostatku nekog Rusa tu je Srbin, Marko Petrović (koga glumi izvesni Goran Kostić) da se ogluši o izvršnu komandu (na naredbu pretpostavljenog on odgovara tradicionalnim srpskim inatom pevušeći pesmicu „U naguzak te ljubim“). Umesto da pakuje svoje prljave čarape & potkošulje u transportni ranac on donosi smrtonosnu brzorazmnožavajuću bakteriju u stanicu i to na spektakularan način. 

Kada neko dođe u dodir sa zaraženim na bilo koji način, ili samo probuši svoj skafander i dođe u dodir sa atmosferom biva zaražen istog momenta. Tren kasnije on umire ali još nekoliko trenutaka kasnije on oživi, sada kao mrtvi, potamneli agresivac kome je jedini cilj da pobije preostalu posadu, nahrani se njome i sabotira svekoliku misiju na Marsu. Borba sa nekolicinom zaraženih će biti veoma naporna jer posada nije trenirana za borbe sa duplo jačim i troduplo agresivnijim neprijateljem; ekipa je došla samo da vrši istraživanja u miru, u opštem interesu, kako to i dolikuje američkoj ekspediciji. Naoružanja u stanici nema a nema ni hladnog oružja što je zbilja neverovatno. Mars je Mars, ali je teško poverovati da ni u jednom trenutku onaj koji se brani od krvoločnih pomahnitalih ubica ne može da pronađe neku šipku, čekić, sekiru, PP aparat, dizalicu za rovera  ili bilo šta čime bi se mogao odbraniti. To sve stvara bezizlaznu situaciju jer je borba protiv samo jednog neprijatelja nemoguća a broj neprijatelja se konstantno povećava na štetu živih. Nisu ni svi živi na strani živih već pokušavaju da spasu svoju zadnjicu ostavljajući svoje dojučerašnje prijatelje na cedilu...

Tehnički je The Last Days on Mars urađen korektno ali ako imate tu nesreću da ga pogledate posle Gravity izgledaće vam samo drugorazredno. Vidljiv je trud da se stvori autentična scenografija, efekti marsovskih oluja su animirani ali deluju pristojno a maske zaraženih su skromne ali takođe korektne. Ceo izgled filma „može da prođe“ i to nije ono što treba kritikovati. Kritici je pre svega podložna svrha samog filma. Jednostavno, u poslednje vreme je viđeno dosta filmova na sličnu temu pa kompletni događaji u The Last Days on Mars liče na ponovno prežvakavanje stotinu puta viđenih stvari. Sve to što se dešava tokom trajanja filma jeste donekle zanimljivo, dosta napeto ali pre svega već viđeno, predvidljivo i očekivano. Zbog ovoga  The Last Days on Mars preporučujem onim gledaocima koji vole SF filmove na udaljenim planetama ili ljubiteljima SF/horora gde je posadu napao nepoznati virus a poznato je da virusi/bakterije sa dalekih planeta rezultuju isključivo time da zaraženi počine da ubija. 

Ukoliko želite da vam se The Last Days on Mars svidi poželjno je da u skorije vreme niste gledali neki film slične tematike jer će vam celo iskustvo delovati suviše deja-vu. Ja sam pomalo razočaran jer sam zbog naslova filma i njegovog omora očekivao punokrvni SF a ne mediokritetski SF/horor sa hiljadu puta prežvakanom pričom i suviše očiglednim, a opet neuspelim, završetkom.