Režija: Richard Schenkman
Uloge: Noell Coet, Daniel Hugh Kelly, Erica Leerhsen
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2872810/
Trailer: http://youtu.be/NEqV5CXkfkY
Pogledajte još: Black Christmas (2006)
Mischief Night je „praznik“ koji se u USA održava dan pre Halloweena. Tada deca i omladina puste mašti na volju i rade razne podvale i „minorne vandalizme“ zabave radi. Švaranje sprejovima po ogradi, gađanje fasade jajima ili ukrašavanje drveća rolnama papira – kome to ne bi bilo zabavno. Nažalost, dva lika u ovom filmu su se malo više „zaigrala“.
Zapravo, desilo se ono čega sam se pribojavao: meni apsolutno neobjašnjiv uspeh filma The Purge rezultirao je veoma brzom pojavom njegovih klonova. Mischief Night nije ništa drugo do kombinacija gluposti jednog Purgea i prosečnog home invasion filma, The Strangers naprimer. U centru pažnje je slepa tinejdžerka koja je vid izgubila pre skoro deceniju kada je doživela saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula njena majka. Nesposobna da se suoči sa tragičnim događajima (eto posla za psihijatre) u podsvest je potisnula neke bitne činjenice i nametnula sebi odgovornost za tragičan ishod. Sve to je rezultiralo da je izgubila vid na psihičkoj bazi. E sad, mischief night je došao, otac devojke odlazi na randevu, slepa devojka je sama u ogromnoj kućerini daleko od grada a nepoznati son of a bitch želi da izvodi psine koje su ekstremne za ovaj praznik i mnogo više priliče prazniku Pročišćenja.
Sve nelogičnosti koje može da sadrži jedan home ivasion film sadrži i Mischief Night. Ubica je maskiran tako da nijednog trenutka ne možemo videti njegovu njušku, ne znamo zašto radi to što radi, koji mu je cilj, niti odakle je došao. Nosi žutu kišnu kabanicu i masku na licu što nije baš originalno. Ono što konstantno nervira je da, izgleda, ubica poseduje paranormalne moći jer osim što se kreće nečujno pa ga ne čuje ni slepa devojka kojoj je sluh dodatno istančan, on ima tu sposobnost da se uvek stvori iza leđa žrtve i da se kreće brzom brzinom. Tek što je bio na spratu eto ga na travnjaku ispred kuće, trenutak nakon što je stajao na ulaznim vratima eto ga u spratnom kupatilu. Sledeća stvar koja nervira su postupci likova. Stotinu puta u filmu se likovi bespotrebno razdvajaju samo da bi bili lakši plen ubici: „budi tu i zaključaj se dok ja ne proverim garažu“, „sakrij se u plakar dok ja pogledam dnevnu sobu“, „ne možemo sada da napustimo kuću, imaš gadnu posekotinu na nozi (iako je devojka do tada sa istom posekotinom šetala po kući – prim.aut.), sedi tu i čekaj me, idem da nađem flaster“, samo su neke od iritirajućih rečenica.
Mislite da je dosta iritiranja? Nijedan mobilni telefon odjednom nema signala, oni koji još primaju signal ostali su prazne baterije a jedini mobilni koji radi odjednom ne prima glasovnu komandu a slepa devojka ne vidi da kucka brojeve. Fiksni telefon? Sanjajte o tome, odjednom nema signala za slobodnu liniju. Naoružanje? Da, ali se samo nekoliko metaka ubace u pištolj pa se mora opet penjati na sprat po još nekoliko komada. Očigledno da u Americi ne postoje džepovi na pantalonama. Verovatno se pitate šta se desi kada signala na telefonu u retkim sekundama ima a devojka okrene 911? Policajac na centrali sa podsmehom odgovara da ga se ne zeza, u toku je mischief night pa se nestašni klinci verovatno igraju, iako ga uplakana devojka u panici preklinje da pošalje patrolu jer joj je manijak sa sekirom pobio pola familije. Uzgred, zašto otac sa slepom ćerkom jedinicom uopšte kupuje kuću od pet 'iljada kvadrata i to još van grada?
Mischief Night je uz sve ovo i monoton film jer se kompletan dešava u jednoj građevini. Jedine pozitivne stvari u filmu su određena količina napetosti, koja je ruinirana praktično nepostojećim zapletom i pričom, te odlična gluma Noell Coet u ulozi slepe devojke. Šteta što je njen talenat bačen na ovako besmislen i bespotreban film.
0 comments:
Post a Comment