Režija: Alfonso Cuaron
Uloge: Sandra Bullock, George Clooney
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1454468/
Trailer: http://youtu.be/OiTiKOy59o4
Pogledajte još: Europa Report (2013)
Verujem da nijedan SF fan nije preskočio gledanje filma Gravity ili ga barem stavio na listu za gledanje. Za one koji ne znaju Gravity je naučno-fantastični triler sa elementima drame a ceo spektakl je sniman u nezaobilaznoj 3D tehnici, što ovom filmu pristaje mnogo bolje nego da mu se radnja dešava na Zemlji.
Gravity prikazuje fiktivnu misiju šatla Explorer i uzbudljive događaje koje je doživela mlada inžinjerka dr. Ryan Stone (Sandra Bullock). Naizgled redovne aktivnosti servisiranja i održavanja šatla u kojima ona pomaže iskusnijem astronautu Mattu Kowalskom (George Clooney) narušili su – a ko drugi do Rusi. Rusi torpeduju svoj satelit koji je van funkcije a delovi razorenog satelita stvaraju oblake delova i krhotina koje trajno oštećuju Explorer i ubijaju članove posade. Explorer je neupotrebljiv, posade više nema, vazduha u skafanderu dr. Stone je sve manje pa se sve svaljuje na pleća Kowalskog. On mora da otšlepa svoju koleginicu do ruske svemirske stanice ali na tom putu postoji još problema. Kasnije će se ispostaviti da je ruska svemirska stanica u katastrofalnom stanju i da se kao jedino rešenje nameće put do još udaljenije kineske stanice koja raštimovana kreće ka orbiti Zemlje. Postavlja se opravdano pitanje da li Rusi i Kinezi imaju još neki cilj u svemiru (pa i na Zemlji) osim da smetaju poštenim i ničim izazvanim Amerikancima da štite svoj i celokupni zemaljski narod stavljajući svoje živote na kocku?
Iz nepoznatih razloga Gravity sadrži dosta hladnoratovskih klišea ali neki kvazi-realan zaplet se morao osmisliti. Već od samog početka filma primetne su dve stvari: prva stvar su izuzetno dugi kadrovi koji skoro pa podsećaju na Tarkovskog. U nekoliko slučajeva jedan višeminutni kadar sadrži i nekoliko spojenih radnji koje imaju akcente na više različitih činilaca što zbilja zanimljivo i spektakularno izgleda. Još spektakularnije film izgleda vizuelno. Izgled svemirske stanice i njeno kretanje, pa onda kretanje ekipe u bezvazdušnom prostoru – sve izgleda neverovatno dobro i izuzetno ubedljivo. Poseban spektakl za oči su scene kada stotine krhotina udara u svemirsku stanicu i uzrokuje lančanu reakciju razaranja iz koje dr. Stone jedva izvlači živu glavu. Ovim scenama 3D efekat izuzetno pristaje pa će oni koji film budu gledali u bioskopu još više uživati. Čak i ako ga budete gledali na manjim ekranima uvidećete da je ono što vidite sam vrh specijalnih efekata i da Gravity predstavlja vizuelno najspektakularnije ovogodišnje iskustvo. Samo specijalni efekti mogu da budu razlog za ponovno gledanje filma.
Film poseduje još nešto, a to je atmosfera u svemiru. Verujem da ne postoji ništa strašnije nego biti živ sahranjen ili biti odsečen od svemirske stanice i plutati svemirom bez imalo nade da ćete ikada biti spašeni. Tišina koja okružuje astronauta dok pluta po crnilu svemira je zaglušujuća pa bi svako osim hrabre Amerikanke poželeo da mu se kiseonik što pre isprazni i da utone u večni (svemirski) san. Sasvim druga strana medalje je sama priča filma koja je, ako se zanemari akcija, vrlo plitka i banalna. Jeftine metafore o dr. Stone koja je nesrećnim slučajem izgubila ćerku, dakle izgubila tlo pod nogama, pa tokom ove misije spoznaje da se zbog svoje nastradale ćerkice mora boriti i vratiti na zemlju te „ponovo naučiti da hoda kroz život“ jer se Gravitacija, jelte, vratila. Film previše igra na patetiku i njenu ličnu tragediju i to iz razloga koji ne mogu da dokučim. Niti će se onima koji vole melodrame svideti akcione i SF scene niti će se ljubiteljima fantastike svideti „setne i potresne“ scene u kojima možemo više „naučiti o životu“. Možda jedino budu zadovoljni fanovi SF-a koji u bioskop povedu svoje lepše polovine navikle na melodrame i sapunice.
I pored prethodno navedenog, pa i nekih gluposti u priči poput one da se neiskusna inžinjerka dobro snalazi u kineskoj svemirskoj stanici nasumično pritiskajući šarene tastere, Gravity predstavlja spektakl za oči pa ga preporučujem za gledanje. Što se tiče smisla filma i njegove poruke stvari su prilično neubedljive pa nemojte od njega očekivati neku težinu. Kao i u ogromnom broju slučajeva američki film se bazira na gotovo isključivo vizuelnom a da li je to dovoljno da zadovolji vaš ukus procenite sami.
0 comments:
Post a Comment