HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Kimberly Peirce

Uloge: Chloe Grace Moretz, Julianne Moore, Gabriella Wilde

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1939659/

Trailer: http://youtu.be/H369sxjyhx8

Pogledajte još: Carrie (1976)

Konačno dođe red i na najnoviju, najmoderniju, najskuplju, najbesmisleniju i najnepotrebniju verziju Carrie. Kao uvertiru ovog prošlogodišnjeg „hita“ opisao sam sve dosadašnje pokušaje filmskog oživljavanja tragične priče o devojci sa telekinezom a više je nego evidentno da je svaki naredni pokušaj završavao sve većom katastrofom.

Na prepričavanje filma ne treba trošiti reči, dovoljno je reći da se autorka odlučila da remakuje originalni De Palmin film a ne Kingovu knjigu; velike dileme verovatno nije ni bilo jer potencijalna publika ovog filma u velikoj većini nije čitala dotičnu knjigu a možda ni čula za nju. Dakle, autorka se striktno drži radnje iz 1976. godine, čak je i dobar deo izgovorenih rečenica ostao isti kao nekada, a tek u nekim momentima ona ubacuje elemente svojstvene modernom dobu i menja pojedine scene ali uvek apsolutno nepotrebno i sasvim inferiorno u odnosu na one nekadašnje. Scene gde se upotrebljava mobilni telefon verovatno nisu mogle biti izbegnute a Carriena prvomenstrualna blamaža sasvim očekivano završava na Youtubeu. Međutim, početna scena Carrienog rođenja ovde nema veliku svrhu već postoji samo kao zadovoljenje gledalaca za hororom i kao mamac onim nestrpljivijim šta će se to otprilike desiti na kraju. Scene odbojke u bazenu takođe nemaju neku svrhu a skraćeno kupanje nakon toga i nedostatak teen grudi jasno govore da se preko okeana uvek može videti bezbroj mrtvih tela i hektolitri krvi ali striktno bez golotinje koja kvari decu.

Još jedan veliki problem je kasting i retko koji glumac ovde odgovara svojoj ulozi. Koleginice iz razreda koje spremaju matursku blamažu su većinom nesrećno odabrane, najviše među njima odudara glavna negativka koja je apsolutno neubedljiva i ne može, ili joj je baš tako nametnuto, da iznese ulogu pakosne, razmažene, popularne i bogate ćerke imućnih roditelja. Uz sve to je i najmanje lepa od svih devojaka koje se pojavljuju u filmu. Tommy Ross je samo bleda senka nekadašnjeg plavokosog macho momka, ne samo da mu je gluma vrlo bleda već i njegove plitke replike ovde deluju sasvim neubedljivo. Najmanje loša je Julianne Moore u ulozi Margaret White ali je i njena izvedba daleko od Piper Laurie a njeno samoprovređivanje (poput sekretarice Jamesa Spadera) neobjašnjivo. Chloe Grace Moretz u ulozi Carrie se trudi, cura je simpatična ali jednostavno ne odgovara ulozi Carrie. Chloe je lepuškasta od samog početka, neubedljivo se „trudi“ da bude izopštena iz društva a zapravo ni po čemu ne odudara od ostale dece, sasvim suprotno od Sissy Spacek. Nova Carrie ima narukvicu na ruci, sveže ofarbanu kosu, napuderisana je da bude bleda i jedino što odudara je da se na momente ponaša stidljivo. U nekim drugim situacijama se ponaša apsolutno nestidljivo pa cela priča o žrtvi i različitosti gubi smisao. Možda današnjim klincima i ne treba velika različitost da bi nekoga ismejali i maltretirali ali mi se više čini da je Chloe izabrana za ulogu Carrie baš zato što je simpatična i da današnja publika nema strpljenja da ceo film gleda ružno pače koje se tek u finalu pretvara u prelepog labuda. 

Upravo iz ovog razloga film pada i na polju Carrienog preobražaja. Tamo gde smo bili presrećni jer se stidljiva Sissy Spacek preobrazila u ozarenu i prelepu tinejdžerku srećnu što je konačno našla rame na koje će spustiti svoju plavu i nestabilnu glavicu ovde imamo jedan neuspešni preobražaj jer je Carrie zapravo lepa od prvog trenutka filma pa je na maturskoj večeri samo još lepo obučena. Nema ovde nikakve radosti za gledaoca, nema strepnje, nema vezanosti za lik pa ni tuge kada film skonča jer se za ovu glavnu junakinju niko ne može vezati. Ono što Carrie radi tokom filma je za poseban osvrt. Carrie tokom celog filma je savršeno svesna svojih moći i konstantno ih uvežbava. Praveći masakr na maturskoj večeri ona je savršeno svesna svojih postupaka (nije u nemom transu kao Sissy) a neke ubija sa vidljivim zadovoljstvom. Carrie ovde čak i ne ubija zbog blamaže koja je njoj učinjena već zato što je nastradao Tommy Ross u koga se zaljubila. Dok seje CGI smrt po sali Carrie je neubedljivo našminkana veštačkom krvlju i mlatara rukicama što zaista izgleda jadno. Neobjašnjivo je ostalo kako osoba sa telekinezom može da cepa asfalt, da naređuje koliko će dugo nekome ostati zatvorena usta, kako može da zavari bravu na vratima i kako može da odleti iz maturske sale. Na sve ovo užasno glup završetak dođe samo kao bonus.

Autorka ovog filma zaista nije imala pojma šta je horor drama Carrie 1976 i koje su njene vrednosti i kvaliteti. Sve ono što je stari film posedovao u novom je uništeno, počevši od dobre glume, atmosfere, emocija pa do same poruke filma. Čak i scene tarapane na maturskoj večeri deluju ubedljivije u staroj verziji što je zaista porazno za nešto skoro četiri decenije novije i mnogo mnogo skuplje.