HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: David Carson

Uloge: Angela Bettis, Patricia Clarkson, Rena Sofer

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0319970/

Trailer: http://youtu.be/R-uuwatnWfk

Pogledajte još: May (2002)

Ako sam za The Rage: Carrie 2 napisao da je suvišan film šta tek reći za ovu televizijsku adaptaciju čuvenog De Palminog filma po S. Kingovom romanu. Za razliku od pomenutog masterpiecea verzija iz 2002. godine se bliže drži radnje iz knjige ali je to slaba uteha filmofilima i ljubiteljima Carrie.

Budući da se i blago promenjena radnja malo razlikuje od one iz 1976. godine na prepričavanje celokupnih događaja i tragične sudbine Carriette White neću trošiti previše prostora. Najveća promena tiče se načina pričanja jer se kao i u knjizi događaji ne odigravaju u realnom vremenu već o njima saznajemo iz naknadne policijske istrage. Ovo nije loše za gledaoce koji su navikli na raznorazne istraživačke CSI serije ali za jedan horor film ovo znači pomalo bespotreban gubitak dinamike i povezanosti. Gubitak povezanosti je evidentan jer se gotovo svaki kadar policijskog ispitivanja odnosi na različite likove pa svaki naredni događaj posmatramo iz drugačije perspektive. Nusprodukt ovakvog vođenja priče je dužina trajanja filma – čitavih 132 minuta, što je zbilja predugo, pogotovo za one gledaoce koji su već gledali neku od verzija filma Carrie ili čitali knjigu pa znaju kompletan tok događaja. 

Druga značajna razlika u odnosu na originalni film je njegov završetak ali ga ovde neću prepričavati da ne kvarim užitak potencijalnim gledaocima. Dovoljno je reći da on prati završetak knjige a ignoriše film iz 1976. godine. Sstvari iz knjige koje i dalje nisu ispoštovane su samo kozmetičke prirode: Carrie je i dalje mršava, baš kao i njena majka koja nije sede kose, neki likovi nemaju privatnih nedoumica a Sue i dalje nije trudna a tamnoputa je. Osim striktnijeg pridržavanja Kingovoj radnji film zaista nema da ponudi mnogo aduta nekom gledaocu kome se svidela stara verzija. Tehničke karakteristike su slabije od bilo kojeg modernog filma jer su boje prikladne američkom TV formatu emitovanja a fotografija je „direktnija“ tj. nefilmska. Format slike je 4:3 što više pristaje filmovima starim pola veka nego nečemu što je snimljeno pre tek nešto više od 12 godina. Specijalni efekti su takođe dosta slabi i najviše liče na one iz SyFy filmova. CGI je posebno slab tokom prologue scene kada asteroidi kamenuju Carrien komšiluk i u završnoj sceni haosa u gradu.

Glumačka postava je slabija čak i u odnosu na prethodnika, tinejdžerska ekipa je standardno generička, nekoliko glavnih aktera je korektno a policijski islednici su kvalitetom identični serijama na kablovskim programima. Ono što mi je delovalo neverovatno je da su preživeli tinejdžeri mahom dobro raspoloženi i  nasmejani tokom policijskog ispitivanja iako je samo nekoliko dana ranije izgorelo pola grada a broj žrtava (ako sam dobro zapamtio) je dostigao čak 234. Carriena majka je manje zastrašujuća nego što je nekada bila Piper Laurie a i njeno ponašanje je drugačije što može zasmetati onima koji očekuju zastrašujuću Margaret White. Angela Bettis u ulozi Carrie je jedan od retkih razloga za gledanje ovog filma iako ni sa njenom izvedbom nisam sasvim zadovoljan. Iako je Angela izvanredna glumica (pogledati obavezno film May sa Angelom u glavnoj ulozi) u dosta scena je „preglumela“, verovatno na nagovor režisera. Za razliku od stare Carrie koja je bila stidljiva i povučena ova Carrie je tokom čitave prve polovine filma na ivici plača i histerije, neprestano vlažnih očiju i drhteći. U završnim scenama se Angela bolje snašla i pružila ono što se od nje i očekivalo – scene za pamćenje. 

Ova verzija Carrie zaista nema šta da pruži gledaocu osim ako on nije fan Angele Bettis. Jedini koji bi mogli da budu zadovoljni filmom su oni gledaoci koji nisu gledali klasik iz 1976. mada je svakako bolje da pogledaju upravo njega nego ovu verziju iz 2002. godine