HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jim Mickle

Uloge: Bill Sage, Ambyr Childers, Julia Garner

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2309021/

Trailer: http://youtu.be/kPG9kZmEwcs

Pogledajte još: Lord of Darkness (2012)

Posle gomile remakeova sledi, pogađate, još jedan remake. We Are What We Are je remake istoimenog meksičkog filma iz 2010. godine, originalnog naziva Somos lo que hay. Pomenuti film nisam gledao tako da ćete ostati uskraćeni za poređenja. We Are What We Are je režirao Jim Mickle čiji je prethodni film bio od nekih dosta hvaljeni Stake Land.

We Are What We Are je atmosferična i mračna horor triler drama o porodici kanibala koja nastavlja svetu misiju svojih predaka da ostanu drugačiji, baš kako je to Bog odredio. Društveno integrisana porodica se godinama trudila da sve svoje tajne zadrži iza zatvorenih vrata. Otac časovničar je strogo i patrijarhalno odgajao svoje dve ćerke a problemi nastaju kada njihova bolesna majka strada udavivši se u vodi koja je došla usled obilnih padavina. Sada sve ostaje na ocu ali i na ćerkicama koje moraju da nose domaćinstvo na plećima i otpočnu sa ritualnim obredima, pripremanjem „hrane“ i njenim konzumiranjem. Ćerke se ne uklapaju sasvim u način života koji im je nametnut i ne žele da budu sasvim drugačije. Starija ćerka se zaljubljuje u mladog pomoćnika šerifa koji i ne sumnja da istražuje zločine za koje je neposredno odgovorna i lepa devojka koja mu se dopada. Naime, lokalni doktor je u potoku otkrio ljudske kosti koje je donela bijuca vode usled kiše koja već danima pada. 

Godinama skladištene kosti i problemi koji su gurani pod tepih odjednom nezaustavljivo isplivavaju i čini se da ništa više ne može zaustaviti otkrivanje vekovima skrivane tajne. Ništa osim sada već i veoma teško bolesnog oca koji se svim silama i oružjima trudi da zaštiti ono što se zaštititi ne može. U We Are What We Are nema srećnih likova bez obzira na kojoj su strani, svi su na neki način oštećeni a mračna, napeta i pre svega uznemirujuća priča konstantno postaje sve mučnija do svog brutalnog finala. Osim ovog efektnog i uznemirujućeg klimaksa film nema previše scena kojih bi se gledaoci mogli uplašiti, film pre svega funkcioniše šokantnošću priče, realnošću i atmosferom. Atmosfera je na zavidnom nivou još od prvih kadrova filma, ambijent je izuzetno sumoran, mračan i depresivan a kiša koja danima pada dodatno pojačava sivilo i tugu. 

Film nam kazuje da sivilo obavija kompletno stanovništvo a kuru bolest usled dugogodišnje konzumacije ljudskog mesa može biti metafora za opšte stanje sveta. Preterana religioznost koja jede sve oko sebe a ljude u filmu stvara još većim zverima verovatno nije slučajna. Ono gde We Are What We Are bukvalno briljira je glumačka postava. Počevši od oca porodice pa do najmlađeg člana svi deluju ubedljivo i svako na svoj način zastrašujuće. Ambyr Childers i Julia Garner u ulogama dve sestre su vrlo ubedljive i odlično se snalaze u ulogama devojaka raspolućenih između želje za normalnim životom i odanosti porodici sa ocem na čelu. Od sporednih uloga se izdvaja Michael Parks u ulozi doktora i komšinica koju igra Kelly McGillis. Kameo ulogu ima i sada već u horor krugovima poznati Larry Fessenden. 

We Are What We Are je vrlo dobar film, možda i jedan od boljih filmova koje sam pogledao ove godine. Ipak, njegovo gledanje neće prijati svakom ukusu i svačijem stomaku. Nekome će smetati sporo odmotavanje priče dok će drugima tema filma biti suviše teška i turobna. Filmu možda nedostaje nešto da bi bio bolji, možda još neka scena za pamćenje osim one u završnici ali i ovakav kakav je We Are What We Are zaslužuje svaku preporuku za gledaoce koji mogu da podnesu ovakvu tematiku.