Režija: Phedon Papamichael
Uloge: Elizabeth Rice, Thomas Dekker, Kelly Blatz
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1063056/
Trailer: http://youtu.be/S7deZyB2kfE
Pogledajte još: Dorothy Mills (2008)
Autor filma From Within, izvesni Phedon Papamichael, reče jednom prilikom da je ovaj film snimio „u najboljoj tradiciji“ The Shining i Rosemary's Baby. Tvrdim da From Within sa pomenutima nema gotovo ništa zajedničko i da je ovo verovatno najslabiji After Dark film koji sam pogledao.
From Within počinje pomalo šokantno. Dvoje tinejdžera čitaju nekakvu crnu knjigu na obali reke kada momak poljubi svoju devojku, stavlja pištolj u usta i izvršava samoubistvo. Krvava devojka šokirana trči u grad i držeći crnu knjigu upada u prodavnicu nepovezano pominjući misterioznu devojku koja je prati. Nekoliko trenutaka kasnije i ona izvršava samoubistvo što policija pripisuje šoku usled tragičnih događaja pored reke. Eh, kad bi sve bilo tako jednostavno po zadrigle policijske činovnike: talas samoubistava se nastavlja po naizgled random sistemu ali mi gledaoci vidimo da je krivac za dizanje ruke na sebe misteriozna crna knjiga. Iz crne knjige je pušteno nekakvo Prokletstvo koje stvara zlog dvojnika potencijalne žrtve a koja je tera da se samoubije na najrazličitije načine. Vešanje, pucanje u usta, ispijanje kiselina i samodavljenje – samo su od nekih recepata kako da oduzmete sebi život ako vam tako savetuje vaš loše našminkani i zli CGI dvojnik.
Ispostavlja se da se samoubistva šire poput zaraze; ko prvi pronađe žrtvu kletva ulazi u njega i on ubrzo vidi svog evil twina. Čitav ovaj nerešivi galimatijas mora da reši jedna devojka u koju je ušlo prokletstvo a ona ne želi da skonča svoj život. Iako je u nekakvoj vezi sa sveštenikovim sinom devojka problem mora da reši sa jednim drugim, neverujućim dečkom, koga sveštenikov sin optužuje za zločine. Film u ovoj fazi poprima religioznu tematiku gde se odvija nadmudrivanje i borba između „verujuće“ većine i neverujuće manjine što obično rezultuje Bogom danom lomačom na kojoj gore „zli“ neverujući. Antireligiozni smisao filma je vrlo jasam ali autor suviše direktno i banalno insistira na negativnosti sveštenika, njegovog sina i kompletne rulje koja ih prati u stopu tako da film počinje da iritira i guši gledaoca koga ove teme ne zanimaju preterano i koji ljude ne deli na one koji veruju i one koji ne veruju. Ipak, stanje stvari u filmu nije mnogo gore nego u stvarnosti gde se Bog obično „obraća“ najgorem šljamu koji svoje zločine i postupke opravdavaju Božijom voljom.
Kada se oduzme gej sveštenik i njegov verujući sin koji celo vreme žudi da nekoga ubije, davni zločin zbog čega je žigosana jedna porodica, dilema glavne junakinje da li da ima sex sa verujućim bolesnikom ili neverujućim istraumiranim momkom – u filmu ostaje vrlo malo za pamćenje. Scene samoubistava mogu biti nešto što razbija monotoniju a prikazi spodoba koje se pojavljuju pre svakog ubistva su mnogo puta viđene i nimalo strašne, kao i ceo film uostalom. Kompletna fikcija u filmu nije previše ubedljiva čemu doprinose i neki neubedljivi karakteri, njihovi postupci kao i to što su likovi većinom antipatični. Izuzetak je glavna glumica koju bih jedinu izdvojio da je korektno odradila svoj deo posla. Završetak filma je očekivan i otvoren a meni lično se najviše svidela završna scena dok teče odjavna špica. Ova scena pokazuje da se od ovog materijala definitivno mogao snimiti film koji je zanimljiviji i kvalitetniji od From Within.
From Within je teško nekome preporučiti jer on ne sadrži ni jedan element koji bi se izdvojio od ispodprosečnog. Ljubitelji religioznih horora bi možda našli u njemu nešto za sebe ali i oni treba da imaju na umu da je i ta komponenta filma dosta prizemna.
Talas samoubistava
ReplyDeletePhedon Papamichael stavio je režiserski pečat na horor u kome dotiče versko-sektašku tematiku. Osnove scenarističkog koncepta postavio je Brad Keene.
Snimljen u produkciji sve ambicioznije filmske kuće, Burgundy Films, ovaj niskobudžetni filmić namenjen je isključivo ljubiteljima žanra.
U malom mestašcu, u američkoj saveznoj državi Maryland, dešava se talas samoubistava. Policija je nemoćna, pa stvar preuzima nadobudni Dylan, sin lokalnog sveštenika. Neko mora biti okrivljen, pa izbor pada na povučenog momka čiju majku su svojevremeno linčovali pod optužbom da se bavila veštičarenjem. Aidan zna odakle potiče zlo, pa uz pomoć radoznale Lindsay, hoće jednom zauvek da skine prokletstvo, makar po cenu svog života...
Sama priča ne poseduje ama baš ništa inovativno, osvežavajuće, te je lako zaključiti da je poslužila za ispraznu zabavu. Kvazi-religiozne fore nisu nimalo uverljive i ispale su kao čist kliše. Horor sekvence se zasnivaju na bledunjavim CGI-efektima, pa iako imamo par solidno odrađenih ubistava, teško da ćemo od toga da navučemo neki strah ili barem da se malo naježimo. Valjda pod uticajem nekih blockbustera namenjenih prevashodno tinejdžerskoj populaciji, ovde se podvlači i romantična crta, jer se glavna junakinja našla u trouglu. Naša junakinja mora da se odluči kome da veruje i ko bi mogao biti izabranik njenog srca. Šteta samo što je to traljavo urađeno, jer tok radnje izgleda isforsirano i dobrim delom predvidljivo. Ok, rasplet je za neke neočekivan, ali to ipak nije značajnije popravilo utisak.
S tehničke strane, može se reći da je kamera korektno odradila posao. Muzička pozadina takođe je pristojno ukomponovana u kontekst celokupne radnje. Problematična gluma umanjuje doživljaj, jer se niko nije istakao, osim Elizabeth Rice koja je zadovoljavajuće oslikala lik Lindsay, devojke jedine u stanju da zaustavi ludilo koje preti da uništi čitavo mesto.
Sve u svemu, reč je hororu koji je ispao kao plagijat nekih izvikanih filmskih naslova (npr. 'Twilight', saga), što normalno nije moglo da nas ozbiljnije privuče i eventualno nam se dopadne. U granicama proseka, što konkretno znači da nema osnove da zavredi neku preporuku.