HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Norman Taurog

Uloge: Vincent Price, Frankie Avalon, Dwayne Hickman

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0059124/

Trailer: http://youtu.be/jW42b0K6VvQ

Pogledajte još: neki horor sa Vincent Priceom

Dr. Goldfoot and the Bikini Machine verovatno ne bih nikada pogledao da na omotu filma nisam video ime Vincenta Pricea a ispod omota podatak da je u pitanju komedija bez oznake za horor. Videti Pricea u filmu koji nije horor jeste zanimljivo iskustvo mada je Dr. Goldfoot and the Bikini Machine film koji se danas malo kome može potpuno svideti.
 

U pitanju je tada zanimljiv spoj velike zvezde horor žanra i glumaca koji su već bili afirmisani u nekakvom žanru pod nazivom Beach party koji je bio dosta popularan 60-ih godina u Americi. Svi oni su ugurani u tada aktuelnu tematiku koja obrađuje i parodira špijunske filmove i filmove o ludim naučnicima a pre svih James Bondov Goldfinger koji je snimljen godinu dana ranije. Umesto zlatnog prsta tu je zlatna cipela a njih nosi Vincent Price lično iako one nemaju veliku ulogu u filmu i tu su samo kao konekcija sa tada poslednjim James Bond filmom. Doktor Goldfoot je uspeo da izumi i proizvede tuce robota u ženskom obliku a obučene u bikinije samo da bi lakše izvršile svoj cilj. Njihov cilj je da zavedu i opljačkaju bogate muškarce a plen donesu doktoru koji kompletnom situacijom rukovodi iz svog zamka pomoću „najmodernijih“ alata & aparata. 

Dok na nogama bez neke potrebe nosi zlatne opanke doktor na neobjašnjiv način posmatra celu situaciju u kojoj se nalazi njegov bikini robot i u nepredviđenim i neplaniranim situacijama reaguje njegovim resetovanjem. Resetovanje bikini devojaka stvara komične situacije, ili bi bar trebalo da stvara, a kod svojih žrtava stvara upitnik iznad glave. Bikini devojke su zgodne ali u današnjim filmovima mogu da se vide kudikamo seksipilnije devojke a ovim devojkama od pre pola veka ne idu na ruku ni potpuno demode kupaći kostimi. Film je snimljen skromnim budžetom ali i na neozbiljan način pa je prepun ubrzanih scena jurnjave automobilima i raznoraznim trikovima kojima su se dočarale nerealne scene koje vidimo. Jedna od boljih scena je jurnjava pred kraj filma gde tramvaj skreće sa šina na asfalt i nastavlja da proganja sportski automobil.

Humor je stvar zbog koje sam bio na granici da prekinem gledanje filma posle samo 15-tak minuta. Humor je na neozbiljnom nivou i najviše bi pristajao deci do 12 godina ali odrasloj u onom vremenu. Ne verujem da je današnjoj deci smešno raznorazno saplitanje i padanje, zaglavljivanje zadnjice u stolicu i čitav spektar neprirodnih smušenosti koje su u mnogo boljem izdanju izvodili Chaplin i Laurel and Hardy početkom prošlog veka. Nedostaje samo gađanje tortama pa da cela lepeza starih „štoseva“ bude kompletirana. Negde posle polovine filma sam se malo privikao na nivo humora i uhvatio sebe kako se se smejem u nekoliko scena ali bez obzira na to ne bih humor u fimu opisao kao meni bliskim. Najsmešniji lik u filmu je vaskrsnuti Goldfootov pomoćnik a Vincent Price u ulozi doktora je dovoljno ubedljiv i očekivano dominantan na ekranu. 

Dr. Goldfoot and the Bikini Machine je teško preporučiti jer je humor u njemu dosta staromodan i deplasiran za današnje vreme. Možda neko želi da se podseti komedija iz svog detinjstva, neko da vidi Vincenta Pricea u drugačijem okruženju ali moja preporuka ide u pravcu čistokrvnih horor filmova sa dotičnim u glavnoj ulozi. Godinu dana kasnije je snimjen i nastavak, Dr. Goldfoot and the Girl Bombs, koji je režirao Mario Bava.