HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Songyos Sugmakanan

Uloge: Charlie Trairat, Chintara Sukapatana, Sirachuch Chienthaworn

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0495824/

Trailer: http://youtu.be/36RfpZz6J4Y

Pogledajte još: Whispering Corridors (1998)

Dorm je tajlandski horor film koji je u svojoj zemlji naišao na brojne pohvale kako publike tako i kritike odnoseći brojne nagrade i ostvarujući dobru zaradu na bioskopskim blagajnama. Film je dosta kvalitetno urađen, ima dobar kasting, dobru priču ali može razočarati ukoliko očekujete čistokrvni horor.

Gotovo kompletna radnja filma se odvija u muškom internatu gde strogi otac šalje svog sina Chatreeja. Odlazak dečaka u internat je samo kulminacija loših odnosa koje su otac i sin imali u poslednje vreme, gde je sin zatekao oca u bludnim radnjama sa tuđom ženom a otac nije bio zadovoljan sinovljevim izbegavanjem školskih obaveza. Prvi dani u internatu protiču u upoznavanju sa drugovima koji novopridošlom dečaku odmah pričaju strašnu priču o duhovima koji se vrzmaju školom i pratećim prostorijama. Ukoliko neko ode u WC dok psi zavijaju videće duh dečaka nastradalog u školskom bazenu koji je posle tragedije stavljen van upotrebe. Problemi po malog Chatreeja nastaju kada jedne noći zaista mora otići do toaleta a psi zaista zavijaju. Ujutru se dečak budi mokrih gaća, biva ismejan od dece a jedino uspeva da se zbliži sa Vichienom, dečakom kojeg drugi slabo primećuju.

Chatree vremenom biva uvučen u tragične događaje koji su se desili u bazenu i mora da otkrije šta se to zaista desilo i kakva je u tome uloga stroge vaspitačice koja na gramofonu svako jutro sluša istu ploču koja na istom mestu preskače do u beskonačnost. Ništa u filmu nije slučajno, pa ni ploča koja preskače na određenom mestu. Gledaocima eto prilike da pogledate tek mestimično strašan i uznemirujući film ali pre svega emotivnu priču o nesrećnom slučaju, tragediji, bolu i patnji, priču o prijateljstvu i međusobnom poverenju, priču o drugarstvu koja se ipak završava hepiendom. Priča u filmu nije previše originalna jer duhove koji ne mogu da se smire a likovi u filmu moraju da im pomognu u tome vidimo dosta često. Dorm poseduje neke bitne razlike u odnosu na pomenute filmove a to su kasting i akcenat na priči.

Akcenat na priči je evidentan dok su specijalni efekti u drugom planu a i scene od kojih bi se mogli uplašiti. Verovatno je ovo urađeno svesno jer je Dorm napravljen da ga može gledati i mlađa publika. Upravo zato je na filmskom festivalu u Berlinu Dorm nagrađen od strane 11-članog dečijeg žirija. Starijoj publici se možda neće svideti baš sve neozbiljne, da ne kažem dečije scene, ali je atmosfera u filmu prilično dobra a gledalac je siguran da se ništa previše morbidno i krvavo neće desiti. Fotografija je kvalitetna, ambijent je dobro odabran i sniman kroz određeni filter tako da deluje jezivo sam po sebi. Ono gde se film najviše izdvaja je odlična gluma gotovo kompletne dečije postave, počevši od Chatreeja, preko Vichiena i buckastog dečaka pa sve do onog priglupog dečaka i malog dečaka koji stalno ima kremu od cinka na licu. 

Dorm je pre svega poludečiji film koji mogu i treba da gledaju i odrasli, sami ili sa svojom decom. Dorm je emotivna životna priča pre nego horor iako horor elemenata ima pa mu sa tim očekivanjima i pristupite. Ukoliko želite da pogledate čistokrvni azijski horor film bolje da ovaj film preskočite.