HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Taweewat Wantha

Uloge: Sheranut Yusananda, Chinawut Indracusin, Butsarin Yokpraipan

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2776354/

Trailer: http://youtu.be/jjyNPMQNTy0

Pogledajte još: Long Weekend (1978)

Smestiti grupu tinejdžera na izolovano mesto u kontekst slasher/ghost priče je karta na koju igraju mnogi (neiskusni) autori horor filmova i većina ne uspe da dosegne ni do zlatne sredine sa svojim Delom. Otprilike je isti rezultat i kada je u pitanju tajlandski Long Weekend koji ima neki potencijal ali pruža samo veliku dozu osrednjosti.

A sve počinje vrlo dobrim prologom kada posmatramo dečaka Thongsuka i devojčicu Nam u bolnici. Dečak doživljava čudan trans/ ropac kada devojčici daje svoju amajliju koju je do tada nosio oko vrata i koja mu je služila kao zaštita od duhova. Desetak godina kasnije njih dvoje su i dalje prijatelji ali postaje jasno ono što u prologu nije bilo, da je dečak blago retardiran ali sposoban za komunikaciju i dobro prijateljstvo. Nažalost, Namino društvo ne voli Thongsuka pa svaku priliku koriste da ga ismeju a prilikom odlaska na vikend odlučuju da ga ne povedu sa sobom, naravno. Da, (Long) vikend. Očigledno da ni tajlandski tinejdžeri ne znaju šta će sa sobom pa kad god im je dosadno odluče se vikendovati na nekom haunted mestu. Iako su upozoreni od vodiča da se na ostrvu svašta izdešavalo i da su oni koji su preživeli odlučili da ga napuste klinci su taj info primili sa podsmehom. Zar je gomila (preživelih) ex-stanovnika pametnija od zbunjene Nam, dva teen momka koji više vremena provode kod frizera nego u školi i njihove dve prijateljice lezbejke (što je apsolutno nepotrebno ali prija oku)?

Čim su stigli u kuću koja je u vlasništvu roditelja jednog od njih ispostavljaju se dve stvari: prvo, da je kuća savršeno održavana iako se nalazi na nenastanjenom i ukletom ostrvu od koga svi zaziru, i drugo, da je Thongsuk pratio svoje „prijatelje“ i došao u kuću pre njih (kuda?). Momci odlučuju da se našale sa Thongsukom pa ga prilikom posete nekim ruševinama na drugom kraju ostrva zatvaraju u staru peć, njegova amajlija se otkida i duhovi se bude. Otprilike na kraju ovog prepričanog uvoda i film prestaje da bude zanimljiv, paradoksalno ali istinito. Kompletno ostrvo biva prepuno duhova, duhovi zaposedaju i kuću a zaposedaju i klince pa više nije jasno ko je zapravo živ a ko je duh u obliku prijatelja. Protiv duhova se može boriti samo hrabrošću i svetlošću a duhovi će se na sve načine truditi da preplaše naše junake i da im pogase sveće. Za ovaj drugi cilj će duhovi proizvesti i halucinacije kod aktera mada nisam siguran kakve veze imaju dohovi i halucinacije.

Priča u drugom delu filma postaje konfuznija i nezanimljivija. Duhova ima gomila, tek u nekim slučajevima su vidljivi a češće poprimaju neki tuđi oblik. Duhovi su upadljivo CGI-zirani i svojim izgledom odudaraju od izgleda okoline. Ostali specijalni efekti nisu toliko loši ali su i oni preterano animirani pa samim tim ne deluju autentično. Još jedan dodatni problem su likovi koji nisu previše simpatični a ni dovoljno duboki pa se gledalac ne može previše vezati za njih. Tokom filma je gledaocu sasvim svejedno kako će likovi skončati samo da se CGI festival što pre završi. Završetak filma je malo emotivniji i originalniji ali je zbilja šteta da i središnji deo filma nije na ovom nivou. Izgleda da je autor filma naivno verovao da je smisao filma u specijalnim efektima a ne u likovima i priči pa je kompletan trud sa Long Weekend nažalost propao.  

Da još više pojednostavim zaključak: Long Weekend po razradi, smislu priče, dubini likova i realnosti najviše liči na neki SyFy TV film dok su samo specijalni efekti za dve stepenice viši. Više bih voleo da je situacija obrnuta a Long Weekend od mene zaslužuje ispodprosečnu ocenu.