Režija: Frank W. Montag
Uloge: Alexandra Lesch, Kristiana Rohder, Lara Baum
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2358937/
Trailer: http://youtu.be/T7UfMzzqsu0
Pogledajte još: Wrong Turn (2003)
Nemci i horor film? Možda, ali ne u slučaju Cannibal Diner. Kanibalski Restoran (zar nije bolje da je upotrebljena reč „Večera“?) dolazi od autora koji se preziva Ponedeljak a do sada ima snimljeno jedno ostvarenje vrlo „originalnog“ naziva Slasher. Pitam se kojeg li je žanra pomenuto (zlo)delo...
Dve prsate devojke (ili bejaše tri) odlaze u šumu da se dobro provedu (pitam se zašto kod nas ne niču šume umesto splavova gde bi se omladina provodila). Šator je podignut, raspoloženje je tu, nepoznata praškasta materija za šmrkanje je ušmrknuta a jedino što im je pokvarilo zabavu je nepoznati ubica koji ih ubija (kasnije će se pokazati da ih je i pojeo ali to njima više nije toliko važno jer su mrtve). Nakon izvesnog vremena još dve prsate devojke dolaze na isto mesto da potraže one prve dve kojih više nema među živima (i nepojedenima). Proplanak je prazan, šator isto, mobilni telefon zaboravljen, droga pošmrkana, pa našim junakinjama ne preostaje ništa drugo do da ih potraže po šumi. Dozivaše, dozivaše one al’ se one pokojne ne javiše, pa ne preostane ništa drugo do da se dve koleginice razdvoje, što ubrzo rezultira smaknućem obe od kanibalske ruke. Bejaše tu još jedna devojka u celoj priči, takođe prsata, malo ih pomešah jer se po grudima ne razlikovaše dovoljno a ni po (anti)glumi.
Uglavnom, jedna od devojaka pogrešno skrene i stiže do napuštene fabrike gde žive neki degenerisani kanibali koji su izludeli od zagađenja (nešto mi se ovaj uvod čini suviše poznat). Sad ta devojka mora da uđe u fabriku da potraži pomoć a kad bude videla da joj stanari Kanibalskog Restorana mogu pomoći samo da u izjedenim komadima napusti ovaj svet svim silama će se truditi da napusti ruiniranu građevinu. Paradoksalno, ali kako se bude trudila da izađe ulaziće u sve niže nivoe napuštenog postrojenja dok na kraju ne završi u podrumima gde se ne vidi ni prst pred nosom. Ovo je jedna od retkih pozitivnih stvari u filmu jer se tok priče klaustrofobira od samog početka. Od početnih dešavanja na sunčanim proplancima, radnja se preko šume seli u napuštenu fabriku, pa iz površinskih prostorija preko rashodovanog lifta do nekih dubokih nivoa ispod zemlje. Što se više radnja spušta u dubinu povećava se i napetost, ali potencijali ni u ovom segmentu nisu dovoljno iskorišteni.
Zapravo jedini koji se svojski trudio u ovom filmu jeste režiser. U mnogim kadrovima se vidi trud i neretko kretanje kamere i kadriranje izvlače i više nego što glupi scenario, odvratne maske i katastrofalna gluma mogu da pruže. Pohvalno je mešanje žanrova pa je završnica čist found footage gde jedino svetlo u mrklom mraku daje svetlost sa kamere. Nažalost, ni ovaj segment nema prolaznu ocenu jer je previše monoton uprkos potencijalu, naprosto ekipa nije imala dovoljno novca da u zadovoljavajuću atmosferu umetne bilo šta strašno. U celom tom pravljenju filma od štapa, kanapa i XXX glumica završna scena jeste najstrašnija ali je to suviše malo. Do završne scene će većina gledalaca odustati od gledanja Cannibal Diner jer će biti zgroženi katastrofalnim izgledom kanibala koji imaju neke kabanice preko glave (ne znam samo od koga se stide) ili su namazani prerađenim uljem sa krvavo crvenim ustima jer oni, zaboga, jedu ljudetinu.
Poseban problem je neprestano dahtanje i stenjanje glavne glumice koje traje desetinama minuta. Intenzitet ovoga je toliki da sam poslednju trećinu filma morao da pogledam sa sasvim utišanim tonom da komšije ne bi pomislile da u popodnevnim satima gledam neki pornić.
0 comments:
Post a Comment