HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Derek Cole

Uloge: Stephen Twardokus, Liesel Kopp, Jon Gale

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2241471/

Trailer: http://youtu.be/8d-invSCT5Y

Pogledajte još: Sinister (2012)

Ostaje nejasno zašto je prvobitni naslov filma Revenant promenjen u An American Ghost Story, budući da su oba naslova nedovoljno originalna. Jedno je, međutim, sigurno: An American Ghost Story je mikrobudžetni horor film baziran na duhovima (kao što mu naziv kaže), nedovoljno originalan ali mu ljubitelji ovakve tematike mogu pružiti šansu.

Kao i obično u ovakvim filmovima mladi par se useljava u kuću. Paul i Stella se useljavaju da bi Paul pronašao inspiraciju za pisanje svoje nove knjige koja bi trebala da se bavi zaposednutom kućom i iskustvima njihovih stanara. Lično doživljavanje kuće i iskustva sa duhovima „iz prve ruke“ bi trebalo da knjizi daju dozu verodostojnosti i autentičnosti, mada sumnjam da je Stephen King sve one događaje i karakondžule iz svojih knjiga lično doživeo a knjige su mu odlične. Elem, njih dvoje se useljavaju a titl na ekranu nam pokazuje koji je to dan u kući po redu. Već posle nekoliko dana počinju da se dešavaju čudne stvari. Jeste, noću počinju da se otvaraju i zatvaraju vrata. Baš me zanima šta bi duhovi radili u kući koja nema vrata, verovatno bi počupali svu duhovsku kosu sa glave od muke jer ne bi smislili nikakav drugi način za plašenje ukućana. 

Iskreno, duhovi imaju neku maštu u ovom filmu ali je problem što su te scene već viđene, čak štaviše, viđene su nekim prošlogodišnjim filmovima koje sam već opisao na ovim stranicama. Otvaranje kuhinjskih elemenata bejaše u Paranormal Activity 2, slaganje stolica na gomilu (ili nekih drugih kućnih elemenata) smo videli u Dark Skies, povlačenje čaršava i uvlačenje duha ispod istog je takođe viđeno više puta kao i nepoznati dečiji glasovi koji se noću čuju u praznoj kući. Neću da vas lažem – neke od ovih scena su iznenađujuće dobre za ovako produciran film, neke čak i odlične. Autori filma se mnogo bolje snalaze u noćnim horor scenama koje na momente izgledaju kao da su iz nekog filma u koji je uloženo mnogo više novca (An American Ghost Story je imao budžet od samo 10000$). Film će uspeti nekoliko puta da vas „izcima“ što je za pohvalu a ni noćna atmosfera u praznoj kući nije za potcenjivanje.

Problemi nastaju u scenama koje se dešavaju danju i u kojima je previše upadljivo da je ovo samo indie film. Već od prvih kadrova i prvih izgovorenih linija teksta vidljivo je da su glumci birani po principu da budu što jeftniji, mada ima nekih koji su pristojni u svojim rolama. Kao najubedljivija se izdvaja bivša stanarka kuće a odmah iza nje je glavni lik filma, pisac. S druge strane piščev prijatelj je nedopustivo slab i neubedljiv. Uz ovo navedeno ni kvalitet fotografije u dnevnim scenama nije na zadovoljavajućem nivou, boje su previše pastelne i isprane, a ne previše ubedljivi dijalozi doprinose da cela priča deluje pomalo amaterski. Kliše u ovom filmu zaista ne vredi spominjati, film je prepun hiljadu puta prežvakanih stvari i postupaka, tako da je originalnih scena samo nekoliko.

Ukoliko volite indie filmove na neke od gornjih zamerki možete slobodno zaboraviti a još ako volite filmove o duhovima slobodno se možete prepustiti gledanju An American Ghost Story. Oni koji očekuju prvoklasno ostvarenje mogu ostati razočarani ali je činjenica da ovaj film u pojednim momentima daje više nego neki koji budžet ovog filma ima pomnožen sa 1000.