Režija: Rodrigo Gudiño
Uloge: Aaron Poole, Vanessa Redgrave, Julian Richings
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2332831/
Trailer: http://youtu.be/4n0wzsxdFYY
Pogledajte još: The Woman in Black (2012)
Od strane izvesnog Rodriga Gudiña stiže nam film podužeg naziva i odličnog omota, The Last Will and Testament of Rosalind Leigh. Pomenuti Rodrigo je potpisao scenario i režiju a posle odgledanog filma jedno je sigurno: Rodrigo više treba da se drži rada iza kamere.
Nakon smrti i sahrane svoje majke (kojima nije prisustvovao) u sada praznu kuću dolazi njen sin, trgovac antikvitetima, da popiše i rasproda stvari. U kući će ostati neko vreme, dok čitav posao ne bude gotov a ključna činjenica filma je da on u kuću dolazi - sam. Razgledanje prostorija i raznoraznih stvari dovodi ga do nekih zaključaka, poput onoga da je njegova majka bila vrlo religiozna i da je bila član nekog kulta a gotovo kompletnu kuću je popunila raznoraznim statuama i figurama. Ono prvo, da je majka bila religiozna, znao je i ranije; iz tog razloga su se i razišli pre ko-zna-koliko godina da se više nikada ne sretnu. Nakon zagledanja dnevnika, gledanja raznih dokumentarnih kaseta i otkrivanja tajne sobe njen sin počinje da sumnja da je sam u kući i počinje da veruje da je majčin duh tu skupa s njim. Pokušava da uspostavi kontakt sa pokojnom majkom a ni na kraj pameti mu nije da u šumici nedaleko od kuće vreba krvoločna i misteriozna zver.
Zver, proganjanje, duhovi, istraga... I pored ovoga - zaboravite na bilo kakvu dinamiku u ovom filmu i naoružajte se strpljenjem i melanholičnim raspoloženjem ukoliko želite da vam se film barem malo svidi. U protivnom bi vam gledanje The Last Will and Testament of Rosalind Leigh moglo predstavljati vrlo dosadno i mučno iskustvo. Od samog početka filma je prisutna neka setna i tužna atmosfera, prvenstveno zbog glasa pokojne gospođe Leigh koja kroz ceo film monologom kazuje delove svog života, objašnjava odnos sa sinom ali i komentariše sadašnjost kada ona više nije na ovom svetu. Ovo stvara pomalo zbunjujuću situaciju u filmu ali i daje dozu neizvesnosti jer nismo sigurni kako će se sve kockice na kraju filma posložiti. Na kraju se kockice relativno uspešno poslože a da li ćete time biti zadovoljni teško je reći. Moje mišljenje je da se priča mogla i malo ubedljivije osmisliti. Ona ima svojih momenata ali nema dovoljno emotivnog naboja, povremeno joj fali smisla a kraj nema dovoljno kulminacije.
Sem toga, dosta stvari nije isterano do kraja, da li zato što autor nije znao kako da nam ubedljivije predoči recimo odnos majke i sina, njihova religiozna razmimoilaženja i slično, ili zato što se vremenski morao uklopiti u 80-ak minuta trajanja. Minimalistička glumačka postava pojačava utisak samoće kako glavnog lika tako i njegove majke. Osim njh dvoje pojavljuje se tek nekoliko likova putem glasovne glume i nekoliko prikaza oko kuće. Klasičnih horor scena ima samo nekoliko, uopšte nisu loše, ali je akcenat filma na atmosferi koja je mistična, jeziva i mračna. Kompletna kuća je izuzetno uspešno dekorisana i puna raznorazne scenografije, raznih predmeta, slika, bukvalno nema ni jedan kvadratni metar kuće bez nekoliko vaza i religioznih figura. I pored uvedene struje mrak se podrazumeva, odlazak u podrum da se uključe osigurači je obavezan a cela kuća bi bila strašna i da sin nije sam u njoj i da na spratu nema tajanstvane prostorije u kojoj, čini se, obitava neki stvor.
Autor filma je započeo mnogo tema u ovom filmu ali je malo toga izgurao do kraja. Ima tu i tematike religije, samoće, otuđenosti, odnosa majke i sina... Ukoliko vas zanima neka od ovih tema a imate toleranciju prema filmovima sa dubokom atmosferom i izuzetno sporom i neefikasnom radnjom The Last Will and Testament of Rosalind Leigh može biti ono što vam je potrebno.
0 comments:
Post a Comment