Režija: Takashi Shimizu
Uloge: Yuka, Karina, Kippei Shiina
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0456630/
Trailer: http://youtu.be/RsN64WKa9-g
Pogledajte još: The Shock Labyrinth 3D (2009)
Posle uspeha filma Ringu producent istog je zamolio šestoricu režisera da snime po jedan film koji će biti objavljeni u serijalu J-Horror Theater. Reincarnation je treći po redosledu u pomenutom serijalu a režirao ga je čuveni Takashi Shimizu. Kao i nekoliko puta do sada ni ovim njegovim filmom nisam oduševljen iako je u pitanju ostvarenje koje svakako zaslužuje da se pogleda.
U toku je snimanje horor filma o masakru u jednom hotelu koji se desio pre 35 godina i kada je pomahnitali otac „zašajningovao“ i ubio svoju suprugu, decu i osoblje hotela. Brojač ubistava se zaustavio na cifri 11. Da bi što bolje pripremio ekipu, a posebno glumce, režiser ih sve skupa vodi u sada zatvoreni hotel i pokušava da rekonstruiše ubistva na originalnom lokalitetu. Dolazak na mesto gde je jedanaestoro ljudi skončalo život najteže je palo mladoj glumici koja igra glavnu ulogu u budućem filmu. Ona počinje da doživljava čudne vizije i halucinacije pa nakon nekog vremena počinje da veruje da je zapravo reinkarnacija male devojčice koja je izgubila život od ruke vlastitog oca. Priča ni najmanje nije tako jednostavna a povezanost ove devojke i davnih događaja morate potražiti pri završetku filma.
Priča u filmu nije linearna i zamršena je u najboljem maniru azijskih fimova. Zato nemojte biti iznenađeni ako nakon gledanja filma budete prisiljeni da na netu potražite objašnjenje šta ste to vi zaboga upravo pogledali. Brojne halucinacije glavnog lika, scene za koje nismo sigurni da li su se zaista dogodile, nekoliko neočekivanih obrta, dve ili više paralelnih priča, dva vremena koja se povremeno prepliću i sličan lik aktera primoraće vas da vrlo pažljivo pratite radnju da ne biste propustili neki važan detalj posle kojeg vam dalje gledanje filma ne bi bilo dovoljno razumljivo. Na kraju se pokazuje da cela priča ima smisla, ima svoju težinu a da li će gledalac biti zadovoljen njome već zavisi od njegovih afiniteta i očekivanja od jednog (azijskog) horor filma. Moram priznati da sam lično očekivao i nešto više.
Simpatične azijske glumice su prisutne i na to nemam primedbi, gluma je na standardnom nivou za filmove tog podneblja. Spora priča u ovakvim filmovima se podrazumeva pa ako nemate dovoljno živaca bolje ne pristupajte gledanju Reincarnationa, a što se tiče specijalnih efekata i strašnih scena - kakav je to azijski film bez male dugokose devojčice (samorecikliranje The Grudgea) koja nas plaši u bezbroj scena. Zapravo, trebala bi da nas plaši. Problem sa filmom je što strašnih scena nema, čak i one scene koje su verovatno predviđene da budu strašne (pojavljivanje male devojčice sa lutkom kojoj je iskopano oko ili gledanje kroz špijunku na vratima kada se iznenada pojavljuje „nešto“) jednostavno nije dovoljno strašno, tačnije manje je strašno od scena iz većine azijskih horor filmova opisanim do sada na ovim stranicama. Poput nekih prethodnih Shimizuovih filmova koje sam gledao u poslednje vreme (Tormented, The Grudge 2) i ovaj pada na polju strašnih scena.
Reincarnation prvenstveno preporučujem ljubiteljima psiholoških horora i onima koji više cene komplikovanu i pametno skrojenu priču od specijalnih efekata i strašnih scena. Nije da toga nema samo je akcenat možda previše stavljen na onom prvom.
0 comments:
Post a Comment