HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: J. Lee Thompson
Uloge: Melissa Sue Anderson, Glenn Ford, Lawrence Dane
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0082498/
Trailer: http://youtu.be/OEalmOJsvM0
Pogledajte još: The House on Sorority Row (1983)

Happy Birthday to Me je kanadski slasher film vrlo prepoznatiljivog naziva i vrlo cenjen u krugovima ljubitelja pomenutog podžanra. Većina fanova izuzetno ceni maštovita i bizarna ubistva i preokret na kraju filma, a to su stvari koje i ja pohvaljujem. Nažalost, film ima i nekoliko mana zbog kojih mu je izmakla veća ocena koju možda objektivno zaslužuje.


Virginia je popularna i lepa tinejdžerka koja se druži samo sa bogatim društvom iz svog razreda. Vrlo često oni se uveče skupe u lokalnoj pivnici gde zbijaju obesne šale sa meštanima ili upražnjavaju opasne igre kao dokaz hrabrosti. Baš tokom jedne takve igre u Virginiji se nešto „otkačilo“ i počela je da doživljava nekakve „prekide“ i vizije koje, kako se čini, nisu u potpunosti posledice saobraćajne nesreće koju je doživela godinu dana ranije. Nekako u isto vreme članovi pomenutog snobovskog društva počinju da nestaju jedan po jedan, policijska istraga tapka u mestu, a Virginija postaje ubeđena da je upravo ona lično počinilac zločina. Jedina podrška joj je lekar koji je vodio njen oporavak ali ni on ne može da joj u potpunosti pomogne sve dok se ona ne seti svih pojedinosti iz prošlosti. Šta god da očekujete - nećete biti u pravu; preokret na kraju filma je jedan od najneočekivanijih preokreta koje sam gledao u poslednje vreme ali u isto vreme i pomalo budalast, a ako pogledate film do kraja videćete i zašto.


Iako je film u osnovi slasher tokom njegovog trajanja primećuju se još neke primese žanrova. Misterija je dobrano prisutna jer do skoro poslednjih kadrova nismo sigurni ko je ubica i da li su nestali tinejdžeri zapravo ubijeni ili se sprdaju sa našom Virginijom. Dramski momenti su ispoljeni u vidu odnosa majke i Virginije sa jedne strane i Virginijinih prijatelja sa druge strane. Srećom, na ovo se nije trošilo mnogo vremena. Tok oporavka Virginije i scene iz bolnice sadrže čak neke SF scene mada nije do kraja jasno da li se sve zbilo baš tako ili je to plod njene mašte ili halucinacija. Film u prvoj polovini ima i neke scene koje su trebale biti komične ali to nisu, možda zato što je pomenutu neozbiljnost jednostavno pregazilo vreme. I konačno, akcione sekvence dolaze na kraju, ne samo po brojnosti već i po uspelosti; zbilja čudno da je režiser filma, kasnije poznat po brojnim filmovima sa Charles Bronsonom, uspeo da snimi ovako mlake i veštačke scene sa vidljivo ubrzanim kretanjem automobila i motocikala.


Ipak, film je prevashodno slasher i na tom polju se najbolje snalazi, što je paradoksalno za autora koji nije vičan horor žanru. Ubistva su brojna i maštovita, na momente i neozbiljna što nikako ne smeta, kao što nije nikada ni smetalo u filmovima tog godišta. Guranje žrtvine glave u točak motocikla pod punim gasom, guranje šiš ćevapa i probadanje grla u naizgled romantičnoj sceni, ili spuštanje tega na onog koji vežba - samo su neke scene gde će (ne)očekivano liptati veštačka krv. Ovde stavljam i najveću primedbu filmu: iz nepoznatog razloga film je previše razvučen i traje celih 110 minuta. Zbog ovoga gubi na dinamici što je za slasher film veoma loše. Mišljenja sam da ovakav film ne bi trebao da traje preko 80 minuta i da je to provereno najbolja minutaža koja gledaoca neće smoriti. Horor atmosfera u filmu postoji i zbilja šteta što je u nekim scenama ruinirana. Što se tiče kastinga on je korektan a na mene je najveći utisak ostavio Glenn Ford u ulozi lekara, ne toliko zbog glume koliko zbog toga što ga do sada nisam gledao u horor filmovima.


Čak i pored mana koje sam naveo, i zbog koga je film kod mene izgubio ocenu ili dve, preporučujem ga za gledanje, posebno onim ljubiteljima horor filmova koji imaju aspiracije ka slasherima iz 80-ih godina prošlog veka.

+ maštovita i bizarna ubistva
+ dosta napetih scena
+ odlični spacijalni efekti
— neozbiljnost pojedinih scena
— predugačak i razvodnjen film

Ocena: 6/10