Režija: Christian Bisceglia, Ascanio Malgarini
Uloge: Harriet MacMasters-Green, Sabrina Jolie Perez, Jarreth J. Merz
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2378191/
Trailer: http://youtu.be/TCAMm4Jeh8c
Pogledajte još: Darkness Falls (2003)
Još jedan film koji u svom nazivu sadrži reč „haunting“. Koliko god to već bilo dosadno ipak je ovakav naziv prepoznatiljiviji od suviše generičkog i neprepoznatljivog prvobitnog „Fairytale“, tim pre što u filmu nema zapravo baš mnogo bajke. The Haunting of Helena je mračna i sumorna priča o jezivim događajima iz prošlosti koji sada sasvim slučajno proganjaju žrtve u sadašnjosti.
Uvod filma seže još u tridesete godine prošlog veka i predočava nam neke naizgled nepovezane priče u vezi Musolinija, malarije, komaraca i dece ubijene od strane krvožednih vukova u brdima. Sve ovo će se u finišu filma (skoro) povezati u logičnu (logičnu?) celinu a ja moram reći da mi se ovaj uvod veoma svideo; poseduje neku nestandardnu a opet jezivu neameričku atmosferu i ne toliko ishabanu priču. Ova atmosfera se delimično nastavlja i kada se radnja seli u sadašnjost, u Italiju, kada novorazvedena majka skupa sa svojom ćerkicom stiže u novoiznajmljeni stan. Kada li će samohranim majkama sa čudnom decom postati jasno da novi stan ne vredi tražiti: koji god da izaberu svaki će imati neku tragičnu priču koja će imati tragične posledice i po njih, nove stanare. Tako i u ovom slučaju stan poseduje misteriozni orman u kojem stanuje ni više ni manje nego Tooth Fairy. Kada maloj devojčici počnu da ispadaju mlećni zubići ova „vila“ će najašiti na ovu dvočlanu porodicu ko nezdrava, prvo se predočavajući devojčici a nešto kasnije i majci.
Kako to obično biva devojčici niko ne veruje dok se i majci ne prikaže to isto, ex-muž koristi trenutnu situaciju sa priviđenjima da sudski oduzme dete koje usled svega završava u psihijatrijskoj ustanovi. To je ne spašava, prikaza se i dalje pojavljuje a majka mora da odgonetne kako zna i ume šta dotična želi pre nego što naudi njenoj ćerkici. Reklo bi se prilično standardna priča koja dobrim delom u ovom filmu nije previše ubedljiva. Odmah nakon uvoda priča se suviše brzo odmotava da bi se onda do pred sam kraj filma vrtela skoro u istom mestu, ne dajući gledaocu nimalo straha, jezivosti, napetosti, neizvesnosti niti brige za likove koje gleda na ekranu. Razloga za ovo treba tražiti u malo slabijoj glumu pojedinaca (recimo odbojni ex-muž) i neiskustvu scenariste i režisera (ista osoba), jer priča nije dovoljno ubedljivo napisana i dobro vođena a greške u montaži nekih kadrova su vidljive. Dodatni problem je što film usled svega prethodnog i usled kompjuterskih animacija nije dovoljno strašan; jezivih scena ima nekoliko ali strašnih nedostaje, čak i jump-scare scene ne funkcionišu kako su zamišljene i ne mogu da preplaše gledaoca.
The Haunting of Helena je italijanski horor koji izgleda drugačije od tipične američke „haunting“ ponude ali ne i dovoljno drugačije budući da često izgleda neubedljivo, jalovo, nestrašno i CGI-zirano poput većine novijih PG-13 teen horora. Ono po čemu se film izdvaja je kvalitetna fotografija koja uz pomoć vrlo originalnih i dobro izabranih eksterijera i lokacija stvara vrlo dobar ugođaj. Tim pre je i šteta da ostale stvari ne funkcionišu bolje jer je film imao potencijala da bude mnogo bolji. U povremenom kreiranju dobre atmosfere pomaže i vrlo kvalitetna muzika a kraj filma sa (za nekog šokantnim) twistom se takođe razlikuje od prekookeanske produkcije.
Nema sumnje da bi The Haunting of Helena puštena nekoj deci bila suviše strašan film ali iskusnijim gledaocima ne može pružiti mnogo toga jer strašnih scena nema, misterija nije dovoljno zanimljiva a i ostatak stvari je više puta viđen po raznoraznim filmovima. Ostaje audio-vizuelni dojam ali to nije dovoljno za neku višu ocenu.
0 comments:
Post a Comment