Režija: Jeremy Haft
Uloge: Jenna Dewan-Tatum, Katie Stuart, Chad Faust
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0401815/
Trailer: http://youtu.be/s30fNXs5o9o
Pogledajte još: Hit and Run (2009)
Moja očekivanja da bi Tamara mogla biti krvoločna i luda barem upola koliko Alyce ili Pauline nisu imala osnova jer je film Tamara samo tinejdžerski horor film koji se bavi obesnim tinejdžerima, njihovim zločinom, sakrivanjem istog i kaznom koja ih nakon toga zasluženo sustiže. Sve to je snimljeno ne preterano maštovito pa film dobija tek prolaznu ocenu.
Tamara je ružna (?) devojka, neuglednog izgleda, usamljena i bez ijednog prijatelja, devojka koju većina kolega iz razreda zadirkuje i ismeva, prvenstveno jer se bavi veštičarenjem ali i zbog drugih stvari. Tamara ima i porodičnih problema jer ju je majka napustila a otac alkoholičar je maltretira i verbalno i seksualno. Na sve to nesrećno je zaljubljena u svog profesora a sve ovo gore navedeno će kulminirati jednom sprdnjom i ismevanjem Tamare koja vodi u nesrećni slučaj kada ona strada. Vinovnici ovog zločina nikako ne mogu da pozovu policiju jer ako zaglave zatvor neće moći da se školuju na prestižnim univerzitetima i njihova svetla budućnost će biti uništena. Po starom američkom običaju leš se odnosi u šumu i zakopava se zaklinjući se da o ovome što se desilo vinovnici nikome neće reći ni reč. Njihovom iznenađenju nije bilo kraja kada se Tamaru sledeće jutro pojavila u školi ali u drugačijem izdanju: umesto stidljive i neugledne devojke Tamara je postala seksi zavodnica, drska i fatalna, što zbog svog izgleda što zbog svojih moći.
Više nego očigledno je da se Tamara vratila usled svog veštičarenja i da želi da kazni odgovorne za svoju smrt a možda još važnije od toga i da zavede profesora u koga je zaljubljena. Tamara poseduje čaroliju da samo jednim dodirom ruke može žrtvu da preobrati na svoju stranu, kada će ovaj nesvesno ispunjavati njene zadatke do svoje ili tuđe smrti. Na ovaj način tinejdžeri stradaju jedan za drugim a da Tamara nije okrvavila nijedan prstić a najčešće nije ni prisutna na mestu nesreće. Flashbackovi koji se dešavaju u svesti žrtve u trenutku kada postaju omađijani su previše konfuzni da bi bili jasni gledaocima ali se ispostavlja da su to detalji kojima Tamara želi da pokaže dotičnima koliko su odgovorni za njenu smrt. Oni koji ne služe za izvršavanje njenih želja po ubrzanom postupku izvršavaju samoubisto, ritualno, brutalno i vrlo krvavo: oni koji su ćutali o zločinu odsecaju sebi uši, jezik i vade oči, oni koji su mnogo pili jedu pivsku flašu dok im progutano staklo ne raspori grkljan i slično. Ove scene ne deluju sasvim vrhunski, što se od skoro direct-to-DVD filma i ne može očekivati, ali predstavljaju onaj deo filma koji je najgledljiviji.
Problem je u tome što film nije mnogo originalan i pored toga što scenario potpisuje autor prvog Final Destination. Sve suviše liči na mnogo stupidniju verziju Carrie, mnogo manje ozbiljniju i mnogo slabije izrežiranu, produciranu i odglumljenu. Atmosfere horora skoro i da nema, često sve deluje vrlo jeftino i naivno, jedino što postoji je određena doza napetosti u poslednjih pola sata filma i to je ono što dosta vadi film. Kao da autori nisu znali ili hteli da naprave nešto strašnije ili ozbiljnije pa se sve završilo na još jednoj priči o sakrivenom zločinu i osveti žrtve. Ništa novo, ništa preterano zanimljivo, nimalo strašno a povremeno i dosta glupo, recimo poput početne Tamarine „ružnoće“ i uopšte američkog shvatanja iste. Malo pogrbljen hod, pogled u pod, masna kosa i šiške preko lica, nošenje naočara i eto najružnije učenice koja posle pola sata šminkanja i nazuvanja štikli postaje najbolja riba u školi. Glupost dostojna naivnih teen filmova za devojčice do 12 godina.
Ovakvi horor filmovi za iskusne gledaoce horora nemaju svrhu postojanja pa im ne bi trebali ni prilaziti. Tamara može biti strašna i jeziva samo nekoj vrlo mladoj osobi koja je sticajem okolnosti posle neke teen serije čija se radnja dešava u gimnaziji došla u posed ovog filma. Možda njima ovakav film može biti ulaznica u horor žanr, što je svakako pozitivno.
0 comments:
Post a Comment