Režija: James W. Roberson
Uloge: James Houghton, Albert Salmi, Lynn Carlin
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0084739/
Trailer: http://youtu.be/Kg6qxuzzKkg
Pogledajte još: I've Been Waiting for You (1998)
Sudbina htede da sledeći odgledani film nepogrešivom & bezgrešnom random metodom bude upravo Superstition. Ko zna zašto je to dobro. Uglavnom, sabirajući sve dobre i loše stvari pomenutog filma zaključih da je Superstition sasvim prosečan film svog vremena. To verovatno znači da bi za ovo vreme bio iznad proseka, ali to je već neka druga tema.
Superstition je negde poznat i pod nazivom The Witch što svakako bolje oslikava radnju filma. Porodica se doseljava u veliku kuću sa (ofkors) tragičnom istorijom. Kao i obično, meštani ne govore pridošlicama šta im se može dogoditi već će to doseljenici sami otkriti ali onda kad počne da lipti njihova krv sa zidova kuće. Tako i u ovom slučaju, iza kuće postoji malo jezerce u kojem je pre tri stotine godina ritualno pogubljena jedna veštica. Veštica se sada sveti i ubija sve koji se usele u kuću na najmaštovitije načine. Mladi sveštenik i inspektor pokušavaju da saznaju šta se dešava i da zaštite skoro useljenu porodicu. Kakve veze sa tragičnim događajima ima misteriozna bakica koja živi u okolni i njen nemi ali agresivni sin - ostaje da se vidi.
Ako vam nije poznato ime režisera Jamesa W. Robersona nemojte se brinuti jer nije ni meni, a i kako bi bilo poznato kada je čovek snimio samo jedan horor film - upravo Superstition. A snimio ga je pristojno. Lokalitet je dobro izabran, kuća jeste povremeno jeziva koliko i svaka kuća sa mnoštvom prostorija, a režiser je to još začinio specifičnim kretanjem kamere koja nam daje utisak kao da u kući ima još nekoga ko nije fizički prisutan. Kasnije će se ispostaviti da u kući zaista ima nekoga ali tada je kasno, leševi se pojavljuju kao na pokretnoj traci. Ubistva se kreću od standardno zamaskiranih (cenzura ili manjak sredstava, šta li) do onih vrlo dobro prikazanih i maštovitih. Vešanje u liftu, zakucavanje klina u glavu, otpadanje lista sa cirkulara koji nesmanjenim obrtajima seče grudni koš žrtve i - ubistvo deteta, doduše neeksplicitno, scena koja se danas u horor filmovima ne može videti.
Posebno su mi bila zanimljiva vraćanja u prošlost i događaji oko veštice i njenog smaknuća u vodi. Ovi kratki segmenti su vizuelno upečatljiviji nego oni koji se dešavaju u sadašnjosti i vrlo dobro razbijaju monotoniju. Gluma je tek prosečna za horor film tog godišta, ima glumaca (a posebno glumica) koje su zalutale na filmsko platno ali ih je lepo videti, a čini se da je to i bio jedini kriterijum za njihovo angažovanje. Dijalozi takođe nisu preterano ubedljivi ali ono što najviše srozava utisak kod gledanja filma je totalno neprikladna muzika tokom većine scena. Umesto da muzika pospešuje utisak jezivosti ili šokantnosti ona jedino navodi da se zapitamo kako je uopšte moguće da nikome nije zasmetala i da je inkorporirana u film.
Superstition i pored više puta viđene priče o vešticama i porodici koja se ničim izazvana našla u središtu krvavih ubistvenih događaja ima nešto horor atmosfere, nekoliko originalnih krvavih ubistava i odličnih srednjevekovnih scena. Nije da sam razočaran, samo sam možda očekivao malo više.
0 comments:
Post a Comment