Režija: Justin Benson, Aaron Moorhead
Uloge: Peter Cilella, Vinny Curran, Bill Oberst Jr.
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1977895/
Trailer: http://youtu.be/6-5uBCIA94c
Pogledajte još: Absentia (2011)
Možda najvažnija stvar kojom bi trebalo početi opis filma je napomena da ovaj film uopšte nije horor. Barem ne na način na koji prvo pomislite i koji očekujete od jednog filma koji bi služio zabavi. Kao i obično, od gledaoca zavisi da li će filmom biti razočaran ili oduševljen a što se mene tiče mogu reći da me ovakvi filmovi počinju nervirati.
Gotovo kompletna radnja se dešava u rastrošnoj kući koja se nalazi na ivici indijanskog rezervata i u kojoj živi & diluje Chris, mladić koji je već godinama narkoman i polako ali sigurno uništava kako svoj tako i tuđe živote. Jedini koji nije digao ruke od njega je njegov prijatelj Michael koji dolazi sa namerom da mu pomogne i izvuče ga iz pakla droge. Omamljuje ga električnim šokerom i vezuje lisicama za vodovodnu cev u kući. U narednih sedam dana Michael će biti uz njega, brinuti se o njemu da Chris ne dođe u kontakt sa drogom i da posle sedam dana bistre glave pristane na rehabilitaciju. Dani u sred nedođije prolaze sporo pa Michael zabavu nalazi u obližnjoj ostavi koja je puna filmskog materijala nepoznatog porekla. Brojni projektori, video rekorderi i filmske trake prikazuju neke jezive i morbidne snimke za koje niko od malobrojnih likova koji se pojavljuju u filmu nema logičan odgovor ko ih je snimio niti iz kog vremenskog perioda potiču.
Autori filma nam daju nekoliko mogućih varijanti za dalji razvoj događaja. Osim što je kuća na obodu indijanskog rezervata postoji još nekoliko sporednih scena koje navode gledaoca na razmišljanje šta se zaboga dešava na ekranu: oko kuće vršljaju dvojica dilera, u kuću dolazi i famozni komercijalista, pored jezera su članovi nekakvog kulta koji se plaše sudnjeg dana, francuski arheolog živi u kamp prikolici na brdašcu već trideset godina, njegovi studenti su davno nestali netragom u šumi a u blizini je i mentalna ustanova čiji pacijenti noću slobodno šetaju po okolini. Uz sve to čini se kao da je kuća pomalo ukleta, čuju se razni zvukovi a deluje kao da dvojicu junaka neko stalno posmatra i snima. Koja varijanta daljeg nastavka bi se vama svidela i koji rasplet bi zadovoljio vaš horor filmski ukus? Ovo pitanje ostaje bez odgovora jer se film i ne trudi da ga da i zatvori sva ona pitanja koja je otvorio u prvoj polovini jer mu to nije ni bila namera. U pitanju je još jedan meta horor film koji se više bavi odnosom između autora filma i gledalaca nego pripovedanjem bilo kakve smislene priče.
Iz tog razloga filma kao filma ovde i nema, priče nema, sve što se započelo nije se završilo a autori su ispali kao pametni i očekuju od nas aplauz (doduše, od većine kritičara su ga i dobili). Činjenica je da ovako skrojen film zaslužuje da se o njemu malo razmišlja nakon gledanja, da se sa društvom prodiskutuje o raznim mogućnostima, činjenica je da žudi za ponovnim gledanjem, ali je činjenica i da većina casual gledalaca za to neće imati ni živaca ni strpljenja. Film se gotovo u potpunosti sastoji od dijaloga i jeftinih indie snimaka kamerom koja snima na način kao da je još neko prisutan na sceni, što je možda i bila namera autora. Više je nego očigledno da je ceo ovaj microbudžetni indie film inspirisan „hitom“ The Cabin In The Woods i plašim se da se famozni meta žanr zapatio poput korova (ili bolje reći poput found footage žanra). Plašim se da će u narednom periodu nicati još više filmova koji „pametuju“ usled toga što ne znaju šta drugo da nam pokažu ili nemaju sredstava kojima bi nam to pokazali.
Možda se ovo nekome ovakvi filmovi i svide ali ja zaista nisam oduševljen vučenjem za nos gledaoca time što se u filmu otvori bezbroj tema i mogućnosti a zatim od toga ne bude ništa već gledamo pametovanje kojim se zapravo gledaoci kritikuju kako im se ne može udovoljiti. Dok se mnogobrojni kritičari utrkuju u rečima hvale za Resolution ja ću vam savetovati nešto razumnije: ukoliko vam se svideo The Cabin In The Woods pogledajte i Resolution, doživećete istovetno prosvetljenje. Ukoliko vam se „koliba u šumi“ nije svidela držite se podalje i „odluke“.
Po meni baš dosadan i očajan film, vala kad ubuduće pročitam negde meta uz horor, brišem iste sekunde sa harda.
ReplyDeleteZapravo je veliko pitanje da li ovaj film treba svrstavati u horor žanr, ja u njemu ne videh mnogo toga strašnog i jezivog osim strašne dosade i strašnog povlačenja za nos gledaoca :)
ReplyDeleteNije toliko loš, neki od mogućih odgovora na misteriju su zapravo jako inteligentno osmišljeni
ReplyDeleteMeni se opet ovaj film baš svideo. Naravno, sve je stvar ukusa...
ReplyDelete