Režija: William Lustig
Uloge: Robert Davi, Robert Z'Dar, Caitlin Dulany
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0104808/
Trailer: http://youtu.be/JirurHj37TU
Pogledajte još: Psycho Cop (1989)
Poslednji nastavak Maniac Cop trilogije, iako serijal u početku definitivno nije zamišljen u toj formi, nosi sufiks Badge of Silence. U pitanju je donekle zanimljiv film isključivo ukoliko su vam se svideli prethodnici ali i savršeno nepotreban nastavak sa prilično budalastim zapletom.
Budalast zaplet je kod nastavaka ovakvih filmova skoro zagarantovan budući da autori moraju da ožive ubicu iz prethodnika iako su planirali da on u tom istom prethodniku bude trajno i zauvek upokojen. Dobra prođa Maniac Copa 2 na bioskopskim blagajnama donela je nov zadatak pred autore koji su oni rešili na ne baš srećan način. Budući da je policajac Cordell eksplodirao & izgoreo u finalu prethodnika njegov (neprirodno očuvani) leš se sahranjuje na gradskom groblju. Za to vreme neki tamnoputi i slepi sveštenik-vrač uz pomoć voodoo-shit magije uspeva da oživi Cordella da bi ovaj, kako se pokazuje kasnije, našao svoju ljubav(?). Da li je Cordell bio za vreme svog ljudskog života zaljubljen u mladu plavokosu policajku ili je i ovaj deo zapleta neprirodno nakalemljen na radnju - ne znam, možda mi je taj detalj promakao u prethodnicima, uglavnom, zaplet je budalast poput svakog zapleta u koji prste umeša nekakav voodoo vrač koji besmisleno u nedogled pametuje i bezrazložno oživljava mrtve.
Nakon ne preterano dinamičnog i podugačkog zapleta u kojem gledamo pomenutu plavokosu policajku koja doživljava gotovo smrtonoskne povrede na dužnosti i pada u komu, posmatramo i markantnog policajca iz prethodnog nastavka koji se brine za njenu sudbinu. Cordell se u radnju filma uključuje relativno kasno ali onda počne da ubija dosta temeljno. Ceo film je u dosta mračnim tonovima, likovi su gotovo svi odreda negativci ali svako u svojoj branši. Korumpirani političari, nesavesni lekari, nemoralni novinari željni zarade samo su neki od Cordellovih „mušterija“ koje će iskusiti njegov bodež skriven u policijskom pendreku. Ubistva su standardno dobra, delimično brutalna i standardno cenzurisana, tako da ostaje žal što film ne možemo gledati u obliku u kom je i zamišljen.
Dinamičnih scena ima manje nego u dva prethodnika ali film i dalje spada u horor akciju. Onako spektakularnih scena poput upada u policijsku stanicu i masakra zaposlenih u njoj više nema a konekcija sa prethodnikom je zadržana u finalnoj sceni jurnjave auto putem (najzanimljivija scena u filmu) i u scenama zapaljenog Cordella. Za razliku od prethodnika Badge of Silence ima neke scene koje poseduju zavidnu horor atmosferu (recimo venčanje iz snova) ali se sve i završilo na tome - kao balans između horora, akcije i dramskih momenata kojima nijedan fan pomenutih žanrova neće biti zadovoljan. Kada se sve sabere i oduzme osim malopre pomenutog „sna“ i završne scene jurnjave malo toga je vredno spomena i pamćenja; većina stvari u fimu je nepotrebna i slaba.
Poslednji nastavak Maniac Cop trilogije zauzima mesto na polici savršeno nepotrebnih nastavaka uspešnih prethodnika koji kao takav može biti zanimljiv samo fanovima originala. Onima koji se po prvi put susreću sa policajcem manijakom Badge of Silence nikako ne savetujem za gledanje.
0 comments:
Post a Comment