Režija: Caroline du Potet, Eric du Potet
Uloge: Anne Parillaud, Arthur Dupont, Thierry Fremont
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1285240/?ref_=sr_2
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=sZJe-ffOFLM
Pogledajte još: Rosewood Lane (2011)
Još jedan savet svim dobronamernim vozačima zašto da ne staju autostoperima ovaj put ispričan na francuski psihološko-horor način. Doduše, u ovom slučaju momak nije bukvalno stopirao ali je poenta ista: nikako ne puštajte stranca u automobil a pogotovo ne u svoju kuću, ma kako vam simpatično izgledao.
Godinu dana nakon incidenta u kojem je nastradao njen sin Sarah i dalje živi u istoj kući zavučenoj u šumarak daleko od grada. Napuštena od sina, a kasnije i od supruga, sada provodi sate i sate u bolnici gde radi a sve zbog toga da što manje vremena provodi u domu koji je podseća na tragediju i nenadoknadivi gubitak. Dok se jedne noći vraćala kući dremljivost joj je brzo nestala čim je udarila nepoznatog momka koji joj je iz šumice iskočio ispred automobila. Iako je prvensveno mislila da ga je ubila ispostavilo se da momak (Arthur) nema nekih ozbiljnijih povreda a da je progonjen od provalnika bežao i izleteo pred njen automobil. Sarah ga usled toga što je podseća na njenog stradalog sina odvozi svojoj kući, zavija mu povređenu ruku, a ujutru planiraju odlazak do bolnice i policije. Međutim, negde u gluvo doba noći Sarah se bori sa traumom koju je preživela a provalnik koji je vijao Arthura stiže ispred njene kuće.
Da li je sve tako kako izgleda ostavljam vama da vidite ali budite spremni na nekoliko manje ili više jasnih preokreta u ovom ne uvek najjasnijem filmu. I pored moje bojazni da će ovo biti još jedan film gde ovaj ili onaj lik upadne u kuću i torture-pornira domaćicu a gde mu kuća u sred šumice daleko od bilo kakve civilizacija samo olakšava posao. Ništa od toga, In Their Sleep i pored svih ubistava, što odraslih što dece, pre svega predstavlja prikaz psihološkog terora, gde je Sarah u glavnoj ulozi. Posmatrajući njena ponašanja, (ne)racionalne postupke, sećanja i vizije vrlo često nismo u sigurnosti šta se zaista dešava na ekranu a šta su imaginacije potkrepljene nekadašnjim dešavanjima ili njenim (ne)racionalnim željama. Kao da su se i autori filma pomalo pogubili u kasnijim delovima filma pa sve deluje dosta konfuzno, barem na prvo gledanje.
Glavna zvezda filma je Anne Parillaud koja se u ulozi majke koja je izgubila sina savršeno snašla i predstavlja najbolju karakteristiku ovog filma. Sarah je jedna slomljena žena koja naprosto ne zna šta bi sa svojim životom a upoznavanje misterioznog Arthura joj ni malo ne pomaže u tome. Da li bi se prema njemu ponašala zaštitnički kao majka, da li bi poslušala deo tela koji želi da mu bude ljubavnica, da li bi ga odvela u bolnicu ili naprosto prijavila policiji - ni njoj nikada nije jasno a to se neće promeniti ni kada sazna pravu istinu i uplete se u neke događaje iz kojih se više ne može izvući. S druge strane, lik Arthura meni nije previše ubedljiv, a i njegova njuška mi se nimalo ne sviđa, suviše me podseća na neke teen horor filmove što In Their Sleep definitivno nije.
In Their Sleep može poslužiti kao neophodni predah od američke horor produkcije a ljubiteljima francuskih horora može pružiti i nešto više. Preporuku za gledanje svakako dajem, prvenstveno zbog odlične Anne, nekoliko vrlo dobrih twistova, par šokantnih scena, a uz takve stvari čak i prosečan ostatak „može da prođe“.
0 comments:
Post a Comment