Režija: John Michael Elfers
Uloge: Carolyn Hauck, Suthi Picotte, Elizabeth Holmes
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1326218
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=b-XJhHrzO9o
Pogledajte još: Unholy (2007)
Kada pogledate omot ovog filma, pročitate da je urađen prema „istinitim događajima iz režiserovog i scenaristinog života“, kao i da „podseća na Hellraiser i Rosemary's Baby“, da je sniman na 16mm filmu kako bi se „uhvatila autentična atmosfera 70-ih godina“ sa svim praktičnim „in-camera efektima pozajmljenim od izgubljene umetnosti ranih filmskih majstora i magova“ – mislićete da je u pitanju zaista nešto nesvakidašnje, kvalitetno i zanimljivo. Nažalost, kao i obično kod samohvalisanja i ovde je ispao - ćorak.
Nakon smrti najstarijeg sina porodica nastavlja da živi u kući gde se tragični događaj desio. Stara i velika viktorijanska kuća sa gomilom prostorija bila bi i u normalnim okolnostima zastrašujuća za život ionako a sada sa prefarbanim zidovima u crno, polomljenim ogledalima i svim drugim reflektujućim površinama, te gomilom zastrašujućih i zbunjujućih rukopisa po podovima zastrašujuća je još više, te je nastavak života neke porodice u ovakvim uslovima čist nonsens. Ali dobro, radnja filma (nažalost) mora da teče pa sada majka istražuje po svim tim spisima i po svim lokacijama šta ga je to dovelo u bezizlaznu poziciju da digne ruku na sebe. U toku istrage će nailaziti na veoma bizarne situacije (podmetnut eksploziv u ormanu od strane sina da niko ne bi došao u posed (!?) njegovih rukopisa), neke ghost creepy situacije (žena u crnom u napuštenoj fabrici i na groblju), kao i u neke potpuno budalaste situacije kojih ima mnogo više nego što bi trebalo.
Naime, vrlo brzo je moje oduševljenje pojavljivanjem woman in black splasnulo jer se ispostavilo da ovaj film nema nikakvih dodira sa nekim staromodnim hororom već se sve svodi na neke meni nezanimljive sekte i portal kroz koji će bića iz drugih dimenzija tačno u 10:28 proći a mnogobrojni sektaši će ih oberučke zagrliti u svoj svojoj demonskoj zabludi. Ukoliko volite filmove o demonskim sektama – samo napred sa gledanjem filma, ali ovakav žanr nije nešto što je po mom ukusu, a ruku na srce ni film nije urađen zanimljivo da zadrži gledaoca pred ekranom. Kao prvo dijalozi su veoma slabi, zaplet brz i naivan a preokreti kada dođu već nisu ni toliko bitni. Gluma je što se tiče dve glavne glumice podnošljiva a ostali su tu samo usputni likovi, ni manje ni više ubedljivi nego drugi koji se pojavljuju u drugorazrednim polu-amaterskim ostvarenjima. Specijalni efekti su možda ne toliko slabi koliko ih se ne može videti, tj. pojavljuju se u mnoštvu brzih kadrova gde vidimo sve a zapravo ne vidimo ništa. Prikaz sektaša je klišeiziran; vidimo gomilu napaljenih devojaka sa polugolim grudima dok stenju u gomili kostiju a ovakve scene su ofkors snimane kroz crvenkasti (djavolji) filter.
Problem je definitivno i priča koja je prilično konfuzna ili je problem što je radnja nezanimljiva pa su moje filmske misli lelujale ko-zna-gde i nisam pohvatao sve konce priče. Bilo kako bilo, nisu uvek jasna ponašanja likova, nisu sve situacije logične i racionalne a tek posebna priča je da su skoro svi likovi članovi devil sekte. Film nije strašan za gledanje, ima nekih scena koje su trebale biti strašne ali jednostavno ne funkcionišu najbolje a film pada i na polju atmosfere jer tek na momente uspeva da nam pruži malo jezivosti, i to u malobrojnim scenama koje se dešavaju po danu. 16mm kamera i ostala samohvalisanja su naprosto gluposti, film po izgledu deluje kao nešto na pola puta između indie filma i kućnog videa, a o look & feelu 70-ih nema ni govora, barem ne o prve dve klase filmova.
Kao što rekoh film mi se nije dopao ali ljubitelji ovakvih tematika mogu da ga pogledaju ukoliko nemaju ništa iole pametnijeg. Pre gledanja nikako ne nasesti na natpise na omotu tipa „absolutely fantastic“, „old school horror“ i „like Argento’s best work“ jer to sve zaista povećava očekivanja od filma a samim tim i smanjuje dojam nakon njegovog gledanja.
0 comments:
Post a Comment