Režija: James D.R. Hickox
Uloge: David Carradine, Rachel Sterling and Zelda Williams
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0990363/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=jxf73ebZfeY
Pogledajte još: A Nightmare on Elm Street (1984)
U režiji čoveka odgovornog za Children of the Corn III, ali i za takve „hitove” poput Girls Gone Psycho, Blood Surf, Sabretooth i Shoot Me! 2 stiže još jedan “hit”, ovaj put sa manje bombastičnim naslovom ali (pretpostavljam, jer nisam gledao pomenute masterpiecove) istim nekvalitetom.
Prolog filma nam kazuje priču o grupi učenika koji 1976. godine nesrećnim slučajem spaljuju svog kolegu u peći koja se nalazi u školskom podrumu, pa ne treba biti previše vidovit i pretpostaviti kako će im se pomenuti prepečeni kolega krvi napiti u vremenu koje dolazi. Ipak, na mene su najvići utisak ostavile frizure tinejdžera a’la Cristiano Ronaldo, koje su se po autorima ovog filma nosile i sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Nakon ovoga prelazimo u sadašnjost i pratimo grupu učenika koji izdržavaju nekakvu kaznu pa ne mogu da odu sa ostalim učenicima na neku aktivnost nego bivaju zaključani (!?) od strane profesora u učionicu. Na taj trapav način je rešen problem mnogobrojnih statista, pa je malobrojna ekipa filma mogla da krene sa “plašenjem” gledalaca. Da bude potpuno slučajna koincidencija dva radnika spremaju za rashod peć u kojoj je nekadašnji učenik spaljen, besan duh učenika izleće kroz rešetkasta vrata i odlazi na gornje školske novoe, a čini se da i novopridošla profesorica nije tu sasvim bez razloga.
Dakle, priča je izuzetno neubedljiva i loša, a pri tome je još i izuzetno neoriginalna, samo iz filma A Nightmare on Elm Street je uzet veliki deo zapleta a ostatak iz klasičnih teen horora B i C produkcije. Tako gledamo klasične neprirodne scene gde se, nakon što pobegnu iz zaključane učionice, svi brzom brzinom razdvoje, sami ili u parovima da im duh što lakše naudi. Čak i tada vidljiva su glupa i nerezonska ponašanja, gde i kad imaju priliku da naude negativcu likovi to ne čine a u nekim slučajevima će i sami da se poubijaju, u predvidljivim nesrećnim slučajevima. Dalje, gledalac nije uvek načisto ko je od učenika pri čistoj svesti a koji je zaposednut od strane duha, jer duh s vremena na vreme ulazi u učenike i ubija njegove kolege, a ponekad je i u obliku duha, dakle savršeno crn i vidljiv, jelte. Tako crn, vidljiv i gasovit luta hodnicima, lupa vratima i zaključava ih, gasi i pali svetla i sve ono što i inače duhovi rade kad su ljuti ili kada im je dosadno, s tom razlikom što Detention nema nikakvu atmosferu gde bi ovakve stvari bile iole prihvatljive.
Usled amaterizma u režiji, usled izuzetno lošeg i naivnog scenarija, usled očajne glume, usled izuzetno loših CGI specijalnih efekata, usled amaterske fotografije koja deluje kao nekakav home video i usled još mnogo toga film ne poseduje nikakvu horor atmosferu, ne poseduje nijednu strašnu scenu i ne poseduje nijedan momenat vredan pažnje i sećanja. Naravno, postoje i lošiji filmovi, ali to ne znači da zbog toga morate da gledate i nešto ovakvo. Jedna od retkih pozitivnih stvari je epizodna uloga čuvenog Davida Carradinea, kome je to bila jedna od poslednjih uloga pre tragične smrti, uloga koja je dokaz da u starosti nije baš birao kvalitet filmova u kojima će se pojaviti.
Zaista nema potrebe više trošiti internet blog papir na ovakav film jer on poseduje samo recikliranje davno viđenih ideja koje sve odreda možemo da vidimo u nekim kudikamo uspelijim varijantama. Preporučujem obavezni preskok.
0 comments:
Post a Comment