Režija: Robert Hiltzik
Uloge: Vincent Pastore, Michael Gibney, Paul DeAngelo
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0382943/
Trailer: http://youtu.be/3zr2bnRl7As
Pogledajte još: Sleepaway Camp III: Teenage Wasteland (1989)
Poslednji (za sada) nastavak ovog serijala je snimljen još 2003. godine ali je zbog određenih problema u produkciji bačen na DVD tek pet godina kasnije. Ove ili sledeće godine treba da se pojavi završni film Sleepaway Camp trilogije, koja ne računa drugi i treći deo, pod nazivom Sleepaway Camp: Reunion. Mogu samo izraziti nadu da će taj budući film biti bolji od ovoga koji opisujem.
Režiser ovog filma je Robert Hiltzik, čovek koji je režirao i original a u međuvremenu se bavio nepoznatim delatnostima nevezanim za režiju. Radnju ovog filma je smestio u isti ili sličan kamp nekadašnjem kampu a u kamp je smestio gomilu klinaca i njihove vaspitače. Baš kao i nekada počinju da se dešavaju ubistva i baš kao i nekada mi ne znamo ko ubija dok se to ne otkrije u iznenađujućem finalu. Baš kao i nekada. Međutim ima dosta stvari koje nisu iste kao i nekada a ovaj film nam savršeno može poslužiti kao pokazatelj u kom pravcu je otišao teen horor film ali i društvo uopšte. Prva stvar koja upada u oči je produkcija koja je prilično slaba. Sve deluje kao da je snimano bez filmske kamere ili eventualno vrlo jeftinom filmskom kamerom, poput nekih XXX filmova ili jeftinih tinejdžerskih serija.
Negde na tom nivou je i gluma koja se kreće od naivnog do katastrofalnog, ali nikad ne doseže do korektnog proseka. Likove je u tom opštem glumatanju povremeno zbilja žalosno gledati za razliku od nekadašnjeg simpatično naivnog filma iz 1983. godine. Zaista me zanima kako nije moglo da se nađe šaka glumaca i tuce tinejdžera koji bi odradili posao makar pristojno (budžet filma je bio neverovatnih 4 miliona dolara; SyFy filmovi imaju deset puta manji budžet od Return to Sleepaway Camp pa kod njih ne gledamo ovakve katastrofe od glume na ekranu). Dodatni problem su likovi: davno nisam gledao neki horor film sa odvratnijim likovima, ima tu nekoliko simpa tinejdžerki koje polu-statiraju, ali generalno to ne menja utisak da je casting katastrofalan i gledalac jedva čeka da im neko dođe glave. U odvratnosti najviše prednjači glavni lik, debeljuškasti antipatični momak u ubljuvanoj majici čija odvratna njuška iritira kako likove u filmu tako i gledaoce.
Poražavajuće stvari se ovde ne završavaju. Prvih sat vremena filma nema gotovo nikakve tenzije, zanimljivosti, simpatičnosti, duha, atmosfere, znači svega onoga što je krasilo prvi deo serijala osim originalnosti, koju danas možda i ne možemo očekivati. Sve što gledamo je punomasni debeljuškasti retard u ubljuvanoj majici koga ceo kamp ismeva a za dobar deo toga je i sam kriv. Kada počnu ubistva svi (kao) mislimo da je to on uradio ali svi zapravo znamo da on to nije. Ubistva se dele u dve grupe, neka su eksplicitno prikazana i nisu loše urađena (zbog ponovnog snimanja ovih scena je film i kasnio toliko godina; kakav li bi tek bio da one nisu ponovo snimljene), dok su neka apsolutno nevidljiva i sve što čujemo je zvuk ubistva dok vizuelizaciju moramo da zamišljamo. Poslednja trećina filma (ubistva i preokret) mi je bitno popravila dojam o filmu ali i dalje ne mislim da u pitanju bilo šta vredno gledanja.
Iz tog razloga Return to Sleepaway Camp ne preporučujem nikome za gledanje jer ono što je u njemu zanimljivo bukvalno može da stane u desetak minuta. Čak i treći deo serijala naspram ovoga izgleda kao da je za horor oskara. Možda autori izvuku neke pouke iz ovoga za Sleepaway Camp: Reunion.
0 comments:
Post a Comment