Režija: Daniel Krige
Uloge: Nicholas Hope, Kelly Paterniti, Sam Reid
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1857842/
Trailer: http://youtu.be/dkjluGUYqz0
Pogledajte još: Would You Rather (2012)
Nakon poludelog službenika red je došao i na poludelog šefa. Zapravo, ovaj australijski horor film sa dva imena je kritika kako šefova i menadžera uopšte, tako i pravnog sistema te policije i jasno nam stavlja do znanja da je u sudstvu dovoljno prevideti jedan maleni dokaz pa da serijski ubica postane neopravdano žrtva sistema iako će kasnije počiniti brojne zločine da dokaže svoju nevinost. Malo konfuzno, malo neuverljivo ali vrlo zanimljivo skrojeno.
Bivši menadžer Thomas Reddmann, koji je kasnije postao serijski ubica, poslat je u psihijatrijsku ustanovu na doživotno lečenje. Iako je izgledalo da je nastradao u požaru u bolnici nekako se stvorio na javi zdrav i čitav, a još važnije od toga - poletan da dokaže svoju nevinost. U tu svrhu je oteo šest osoba koje su odgovorne za njegovu sudbinu: sudiju, advokata, branioca, svedoke... Nakon Saw/Cubeolikog početka gde se žrtve bude iz nesvesti vezane lancima za kancelarijskim stolom u nepoznatoj zgradi na nepoznatoj lokaciji - šou može da počne. Reddman im daje kompletnu sudsku i dokaznu dokumentaciju i traži od njih da ponovo pročešljaju slučaj i nađu dokaze koji bi skinuli krivicu sa njega. Skidanje krivice za zločin koji on trvdi da nije počinio uključuje nove zločine: svako ko bude kršio disciplinu na bilo koji pa čak i najmanji način biće upozoren. Za svako upozorenje Reddman će mu urezati krvavu uspravnu crtu na čelu; kada povuče petu vodoravnu crtu sledi brutalno ubistvo najčešće pred ostalim prinudnim službenicima.
Većina filma se dešava u polumraku, žrtve sede vezane za kancelarijskim stolom a tu se i hrane i spavaju. Imaju pravo na odlazak u WC u trajanju od samo 5 minuta. Svaka nedisciplina, uključujući i onu najmanju kao prosipanje čaše vode, kažnjava se na najbrutalnije načine. Film je izuzetno brutalan i krvav pa ubadanje nožem spada u najstandardnije povrede. Spisak brutalnosti uključuje čupanje noktiju, vađenje očiju, odsecanje udova... Ko preživi pričaće i pisaće a već znamo da većina likova neće. Likovi su raznovrsni kako po izgedu i karakteru tako i po kvalitetu i glumi. Neki su izuzetno ubedljivi, poput Thomasa Reddmanna i Annabelle Hale, neki suviše obični i neprimetni, drugi predvidljivi a treći nedopustivo neubedljivi, poput Tuckera. Vredi spomenuti i cameo pojavljivanje Toma Savinija. S druge strane, mnogo više treba pohvaliti dijaloge koji nisu toliko patetični i „pametni“ poput kasnijih nastavaka gore spomenutog Sawa, na koji Red Inc. u svojoj prvoj polovini najviše liči.
Onda na scenu stupa najveća mana filma koja će vam biti važna samo ako film želite da shvatite suviše ozbiljno. Naime, film je prilično neizvodljiv. Da se neko spasi iz požara na način kako se Reddmann spasio, da ga kasnije niko ne pronađe, da otme najmanje sedam osoba međusobno preočigledno povezanih, da ih odnese u nepoznatu zgradu, da ih tu drži danima i danima, i da to sve niko ne primeti, da mu niko ne uđe u trag i da se ništa ne iskomplikuje. Nije mnogo ni Saw daleko od ovakve neizvodljive postavke, posebno u kasnijim nastavcima, ali ako pređete preko ovoga (ja delimično jesam) gledaćete jedan vrlo kvalitetan torture horor film, sa vrlo ubedljivim specijalnim efektima, sa mnogo krvi i dosta napetosti. Završetak filma je iako donekle predvidljiv izuzetno efektan, kako vizuelno tako i scenaristički.
Ukoliko ste ljubitelj torture horora bilo bi šteta da propustite Redd Inc. Pored svih gore nabrojanih stvari za pohvalu imaćete priliku da vidite najnezgodnijeg šefa koga ste u životu videli. Posle odgledanog filma verujem da će vam radni dan lakše pasti ma gde radili.
0 comments:
Post a Comment