Režija: Gilbert Chan
Uloge: Jayley Woo, Carmen Soo, Hanwei Chen
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2618214/
Trailer: http://youtu.be/9SrAVSD0DBE
Pogledajte još: 23:59 (2011)
Ghost Child je singapurski ghost horor film čiji je radni naziv bio Inside the Urn. Obadva naziva imaju smisla ali ne znam da li ima smisla gledati film koji nema ništa novo da ponudi. I pored toga što se trudi da pokupi kako azijske tako i američke uticaje iz žanra Ghost Child u najvećoj meri ne uspeva da dostigne čak ni do proseka pomenutih.
Nema azijskog horora o duhovima bez simpatične kosooke tinejdžerke pa tako i u ovom filmu gledamo kratkokosu Kim (igra je sasvim pristojno kineskinja Jayley Woo, koja se između ostalog bavi još modelingom, pevanjem itd.). Kim je ostala bez majke i oca pa se sada povukla u sebe, postala je asocijalna i popustila u školi. Majka joj je umrla a otac otišao od kuće pa se o njoj brine baka. Međutim, jednog dana u njihovu kuću dolazi njen otac i predstavlja svoju novu devojku kojom planira da se oženi i da žive svi skupa. I Kim i njena baka nisu srećne zbog ove ideje a već po dolasku nove stanarke u kuću počinju da se dešavaju stvari tako tipične za duha, naravno očeglednije nama gledaocima. Predmeti se pomeraju, vrata se ovaraju, zvukovi se čuju a neke osobe bivaju povređene - sve deluje kao da je duh preminule supruge ljubomoran da novu životnu saputnicu svog supruga i da želi da se sveti. No, ispostaviće se da to nije baš tako a i da pomenuta muževa saputnica ima neke tajne.
Sva ova tajnovitost i to što kroz ceo film vidimo da nešto krucijalno iz prošlosti likova ne znamo a da je to što ne znamo glavni razlog za dešavanja na ekranu daje filmu dozu misterije, čak i povrh horora. Da li usled takvog scenarija, usled omanjeg budžeta, usled neiskustva autora ili usled svega ovog zajedno - film pada na polju horora, pada na polju drame dok se na polju misterije solidno drži. Na polju horora pada jer autori jednostavno nisu uspeli da stvore atmosferu tako specifičnu azijskim filmovima a zbog koje i volim da pogledam takve filmove. Horor scena ima tek nekoliko ali ni one nisu uspele iz raznoraznih razloga, počevši od toga što ne funkcionišu bez preko potrebne atmosfere, preko toga da je dinamika filma umrvtljena suviše usporenim i ne toliko bitnim delovima priče, pa do toga da su malobrojni CGI efekti tek prosečni a ostatak stvari koji se dešava u scenama kada bi trebalo da se uplašimo već mnogo puta viđen u kvalitetnijim ostvarenjima.
Uz sve to autori nisu uspeli da dovoljno dočaraju odnose među likovima, pa se osim simpatične Kim niko više ne izdvaja, što zbog papirnih karaktera što zbog tek prosečne glume. Kada krene da se dešava nešto iole dinamično (a to je poslednja trećina filma) već će većina gledalaca izgubiti interesovanje za film. Kada bih morao da tipujem koji je razlog za sve ovo što zameram filmu spomenuo bih mali budžet, koji se definitivno vidi po manjku strašnih scena i specijalnih efekata, kao i na nekim nedovoljno ubedljivim glumcima, ali i na neiskustvu autora filma. Autori jednostavno nisu uspeli da stvore nešto ni minimalno jezivo od scenarija koji su dobili a od koga se nešto takvo moglo stvoriti jer priča o Toyolu (agresivni svojeglavi dečiji duh nastao iz abortiranog fetusa uz pomoć crne magije). Takođe, vidljivo je i neiskustvo na polju režije i montaže u ekoliko navrata.
Daleko od toga da film nije gledljiv samo mi je žao da to sve nije ispalo mnogo bolje jer ima potencijala. Ovako se sve svelo na neke tragove horora, na simpatičnu azijatkinju, na dosta praznog hoda i tek nekoliko originalnih scena.
0 comments:
Post a Comment