Režija: Makinov
Uloge: Ebon Moss-Bachrach, Vinessa Shaw, Daniel Giménez Cacho
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2341664/
Trailer: http://youtu.be/OCigbK1I0y0
Pogledajte još: Who Can Kill a Child? (1976)
Come Out and Play je još jedan izričiti predstavnik horor žanra „cool omot - slab film“, sve popularnijeg žanra poslednjih godina. Ne kažem da sam zbog omota nešto posebno razočaran, i da je omot drugačiji krajnja ocena filma bi bila ista, jedino što u suprotnom film možda ne bih ni pogledao. A pošto jesam - evo mog suda o njemu...
Kao prvo treba da znate da je film remake Who Can Kill a Child? filma iz 1976. godine, koji je opet snimljen po nekakvoj knjizi pod nazivom The children's game. Film počinje time što glavni lik za vreme velikog gradskog karnevala očajnički traži nešto. Već sam počinjao po glavi da prebiram moguća scenarija (traži izgubljenu devojku/ćerku/sina, traži policiju jer mu je devojka/sin/ćerka otet itd.) kada se ispostavilo da dotični nesrećnik traži čamac kojim bi sa trudnom suprugom otišao na obližnje ostrvo da tu provedu poslednji samački godišnji odmor. Otkud nekom normalnom čoveku ideja da sa suprugom u sedmom mesecu trudnoće ode ’iljadu kilometara daleko od civilizacije (pa samim tim i od doktora) pojma nemam, ali valjda ti zapadnjaci stavljaju romantiku iznad svojih ličnih i zdravstvenih potreba. E tako im i treba (kad su glupi), već po dolasku na ostrvo primećuju da je ono skoro nenastanjeno. Gomila kuća kao da je do samo pre nekoliko minuta bila puna svojih ukućana, u kafićima još uvek rade radio prijemnici a prodavnice su otvorene ali bez ikoga. Dobra i sumorna atmosfera u skoro praznom selu je ono jedino pozitivno što sam uspeo da pronađem u filmu.
Da je film krenuo u pravcu Where Is Everybody epizode Twilight Zonea bio bih najsrećniji, ali jasno je bilo čim su naši nesrećnici pristali na dok ostrva da od toga nema ništa. Naime, oni videše dečaka kako peca ali namrgođen odbija bilo kakvu komunikaciju sa njima. Ne treba biti suviše promućuran pa doći do zaključka kako su deca dovela do toga da je seoce prazno, a možda na iseckanu ljudetinu i pecaju ribu, poput onih kreatura iz užasnog The Watermena. A onda kada to postane savršeno jasno nama gledaocima nikako da to utuve u glavu naši junaci na ekranu. „Možda su svi na karnevalu“, izusti glavni lik ni ne pomišljajući da bi vlasnik prodavnice pre odlaska na karneval istu valjda zaključao. Nakon što mu žena predloži da se vrate čamcem nazad na kopno od napregne misli i odgovori „Ne, moramo ostati ovde, možda čamac više nije tamo“, iako je bio tamo, kako se videlo kasnije. Spektar fascinantnih gluposti se samo nastavlja time da on odbacuje pušku posle samo nekoliko hitaca, automobilom se ponovo vraća u isto selo i ostavlja suprugu samu kad god mu se ukaže prilika.
Sledeće što me je nerviralo je usiljena moralna dilema svih odraslih likova u filmu: kako da ubiju one koji su već ubili, iskasapili i pojeli nekoliko stotina odraslih kada su to ipak nečija deca. Ko-zna-koliko puta se akcenat stavlja na to da su to Ipak Deca, da su pucanjem iz pištolja prolili Dečiju Krv i ostale gluposti. A zapravo čitav film je glupost. Ni u jednom momentu se ne zna zašto su deca kanibalistički poludela, pobila svoje roditelje, povešala njihove oči i prste oko vrata, zaigrala fudbal s njihovim lobanjama a očima odigrale partiju klikera. Vidi se samo da normalnu decu prevode na svoju stranu tako što im spuste ruku na rame. Koja je poenta i smisao ovoga filma ja zaista ne znam, šta je autor (veliki Makinov!) njime hteo da kaže nisam u stanju da shvatim, šta je ovo „umetničko delo“ trebalo da predstavlja - baš me briga. U pitanju je samo iritirajući film kojim niko neće biti zadovoljan a skoro svako će biti razočaran. Čak i u zanatskom smislu film je bljutav, drmusava single kamera zamara gledaoce čak i kada se ništa ne dešava na ekranu i uopšte ne znam odakle potreba za takvim kamerama u filmu koji nije found footage.
Uz sve to film je neubedljiv: kako deca starosti 7-8 godina mogu da pobiju celo selo, razvaljuju balvanima vrata i odakle im fizička snaga da im se niko ne može odupreti. I krucijalno pitanje svih pitanja: who the fuck is Makinov, scenarista, režiser, producent i još štošta ovog filma, koji svoje ime s ponosom ističe na početnoj i krajnjoj špici filma (Makinov's Come Out and Play) kao da je u pitanju pa neko ime koje je simbol kvaliteta. Ništa gore od pretencioznog i nekvalitetnog.
0 comments:
Post a Comment