Režija: Nicolás López
Uloge: Eli Roth, Andrea Osvárt, Ariel Levy
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1780762/
Trailer: http://youtu.be/ax5yTUi-wvY
Pogledajte još: Inbred (2011)
Od Aftershocka zaista nisam znao šta da očekujem, trailer nisam gledao, predznanja o njemu nisam imao, omot ništa ne otkriva a ime filma daje samo neke naznake. Nakon početka filma sam se zapitao da li je u pitanju horor film uopšte a pitanje je delimično lebdelo u vazduhu i nakon završetka. Istini za volju, film jeste delom horor a da li je baš onakav kakav očekujete veliko je pitanje.
Aftershock je Čileansko-Američki film koji je najbliži žanru filmovanih katastrofa i preživljavanju u datim uslovima. Posmatramo tri prijatelja koji dolaze u neki Čileanski gradić i uživaju u provodu. Odlaze na žurku, onda upoznaju neke ženske, pa onda odlaze u disko, pa upoznaju neke Ruskinje, pa se onda malo zezaju, pa provode, pa upoznaju instruktorku pa onda sve u krug u trajanju od predugačkih i bespotrebnih pola sata. Nakon ove početne smaračine (barem za mene) radnja postaje zanimljivija jer se (u očekivanom trenutku) dešava razorni zemljotres. Nastaje pometnja i haos u disko klubu, scenografija otpada sa plafona i skupa sa komadima betona ubija doskorašnje učesnike u ludoj zabavi, kablovi pod naponom vise a stampedo odnosi žrtve dok naši junaci i njihove novosmuvane prijateljice pokušavaju da nađu izlaz.
Cela ova tarapana obogaćena je brutalnim i krvavim scenama koje su možda jedino vredne u celom filmu, naravno ukoliko vam takve scene prijaju. Tehnička strana filma je zadovoljavajuća, boje su jarke i svaki momenat filma se dobro vidi. Od likova tek jedan (bradonja) je pristojno autentičan, neobičan i zanimljiv za gledanje dok su ostali prilično slabi, bezlični i generički (čak i Eli Roth me nije dojmio). Tome treba zahvaliti i oslabom scenariju koji nije dopustio da dovoljno upoznamo likove i pored predugačkog uvoda, jer su njihove priče isprazne, glupe i nezanimljive. Jedan je sin bogatog oca, drugi muva sve što nosi suknju a treći ne sme ništa da muva i javlja se stalno ženi na telefon. O ženskim likovima je suvišno trošiti reči jer su to papirnate likuše sumnjivog morala. Zbog svega toga kada krene stradavanje likova nikome neće biti žao, niko se neće iznenaditi a jedino se može iznervirati.
Naime, Aftershock spada u onu grupu filmova u kojima sve loše što može da se desi likovima - se i desi. Mene ovakvi filmovi nerviraju jer je zaista nemoguće da se toliko nesrećnih slučaja desi u roku od sat vremena, plus što nijedan nesrećni slučaj nije ni najmanje duhovit, iako su se autori filma neuspešno trudili da to u nekim slučajevima bude tako (potraga za odsečenom rukom u disko klubu, naprimer). Kada pokuša da oslobodi zarobljenu devojku i uspe u tome njemu se precvika šaka, kada krenu na izlaz on je blokiran, kada krenu tunelom prema izlazu vodič izađe pravo na auto put i podleće pod automobil, kada pokušaju da zaustave vatrogasce i zatraže pomoć ovi gube kontrolu i izleću sa puta, kada pokušaju da se spuste niz metalne merdevine one se otkače pa stradaju i ovaj koji pada i onaj na koga se palo... Ima ovakvih primera mnogo ali zaista nervira da ni u jednom trenutku nisu svi zdravi, uvek je neko ranjen i ima se nositi, čim taj strada neko drugi se (samo)ranjava i sve iznova. Ranjenik se ostavlja dok ostali ne dozovu pomoć samo da bi tog ostavljenog neko ubio/silovao/upucao itd.
Neki momenti filma su užasno iritirajući a neki glupi poput onoga da u trenutku dok bande razbojnika divljaju po gradu i pljačkaju iz izloga šta stignu vlasnik žičare odbija enormnu količinu novca da primi naše (obavezno ranjene) junake preko reda i tera ih da poštuju red i stanu na začelje kolone. Kad ovako film počne da se razvija ne treba biti previše promućuran pa videti da će njegov (opet očekivani) završetak dočekati samo jedan lik ili i manje od toga. Aftershock mi se nije dopao, ali ga možete pogledati ukoliko volite survival trilere sa torture porn krvavim elementima horora.
0 comments:
Post a Comment