Režija: Takashi Shimizu
Uloge: Hikari Mitsushima, Takeru Shibuya, Tamaki Ogawa
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1721055/
Trailer: http://youtu.be/hFplE4pCKVU
Pogledajte još: Hansel & Gretel (Henjel gwa Geuretel) (2007)
U režiji Takashija Shimizua (režiser i scenarista Grudge/Ju-on serijala) stiže vrlo neobična i donekle zastrašujuća psihološka bajkovita priča o tragičnoj prošlosti, uspomenama i krivici, a sve spakovano u horor film originalnog naziva „Rabbit Horror“. Za ljubitelje istočnjačkih horora ovo može biti vrlo dobar film ali svi oni koji očekuju slasher gde „ružičasti zečevi ubijaju“ mogu biti vrlo razočarani.
Glavna junakinja filma je devojka Kiriko, nema devojka koja se sporazumeva isključivo pisanjem poruka u blokčić, a koja radi u školskoj biblioteci kao knjižničarka (kako se to sada moderno kaže). Njoj društvo kako na poslu tako i kod kuće pravi mlađi brat, tačnije polubrat Daigo, koji jednog dana ubija zeca u školskom dvorištu a nakon toga i trajno napušta školu. Sestra postaje izuzetno zabrinuta za bratovo ponašanje ali to kao da ne dotiče oca, s kojim žive u istoj kući, i koji je totalno okupiran ilustrovanjem slikovnica o Maloj Sireni. Daigo počinje da ima noćne more u kojima sanja džinovskog zeca, a naizgled bajkoviti snovi se za tili čas pretvaraju u košmare iz kojih ga nekoliko puta u zadnji čas budi sestra koja čuje bratove krike. Ogromni zec se sve češće pojavljuje, sve je opasniji, deluje da ima uticaja na Daiga ali... ali onda nastaje preokret koji neću otrkrivati, naravno.
Twist je svojstven azijskim horor filmovima i nešto slično sam viđao više puta, naravno bez ogromnih zečeva u blizini. Twist možda nije očekivan ali dolazi suviše rano, poništava mnoge stvari koje smo gledali do tada, a nastavak priče nam donosi još mnogo scena koje nisu najjasnije. Tormented svakako spada u onu sve brojniju grupu filmova gde što duže gledamo film sve manje nam je jasno, umesto da je obratno. U svakom slučaju, ja sam se opredelio za jedan smisao priče, a koliko sam u pravu – ko zna, možda mi sve bude jasnije posle drugog gledanja filma koje planiram uskoro. Elem, osim ove mane film nema nečega čemu bi se glasno prigovorilo. Nekome se neće svideti priča, koja u osnovi ima vrlo jednostavan zaplet, nekome to da nema mnogo strašnih scena scena a nekome oslabiji scenario – i svi će biti pomalo u pravu. Ono gde bih ja takođe prigovorio je famozni „3D“, jer neke scene izgledaju preanimirano a sve da bi bile 3D spektakularne iako to sve nije uopšte potrebno i vizuelno odudara od ostatka filma.
Vizuelno film izgleda odlično, kadrovi u kojima je veliki zeko su bajkovitog kolorita i tematike, a one strašnije scene se dešavaju u mračnim ambijentima, napuštenim zgradama i sličnim lokacijama. Iako nema puno strašnih scena mene je oduševila završna scena pa sam je pregledao nekoliko puta i uživao u njenoj efektnosti. Još jedna stvar koja se može pohvaliti je odlična operska muzika u filmu komponovana od strane Kenjija Kawaija, koji je svojim melodijama ukrasio mnoštvo horor filmova. Film mestimično izgleda izuzetno bajkovito, liči na nekakve filmovane snove/košmare a vrlo često se povlači paralela između dešavanja u njemu i priči Mala Sirena.
Meni se film prilično svideo iako je velika šteta da scenario nije razumljiviji i ubedljiviji. Ovako će mnogi ostati zbunjeni posle završetka filma i neće biti načisto šta se to sve izdešavalo na ekranu, šta je san a šta zbilja i koja je poenta svega ovoga. Zbog svega navedenog film preporučujem samo zagriženim ljubiteljima azijskih horor filmova.
0 comments:
Post a Comment