Režija: Ole Bornedal
Uloge: Jeffrey Dean Morgan, Kyra Sedgwick, Natasha Calis
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0431021/
Trailer: http://youtu.be/0gBeG31fX40
Pogledajte još: Exorcismus (La Posesion de Emma Evans) (2010)
Neko vreme sam zaobilazio gledanje ovog filma jer mi je već preko glave (na filmu, ofkors) raznih zaposednutosti, egzorcizama, čitanja Biblije dok (zašto uvek ženska osoba?) govori muškim glasom i tako dalje, i tako bliže. Ipak, The Possession me nije razočarao, čak štaviše bio mi je vrlo zanimljiv a još se jednom pokazalo da pojedine negativne recenzije ovog filma na eminentnim horor blogovima nemaju baš mnogo smisla.
Glavni lik filma je jedna Kutija, zapravo ono što se nalazi u Kutiji. Kutija je zapakovana još ko-zna-kada od strane poljskih Jevreja, iz ko-zna-kog razloga, stigla je u Ameriku ko-zna-kako i sa ko-zna-kojim ciljem. No, na posletku je stigla kod jedne gospođe koja je uvidela zlo same Kutije i pokušala da je razbuca ali se sve završilo brojnim povredama gospođe od kojih je jedva preživela a stvari iz kuće su prodate na doboš. Na uličnu rasprodaju su došli brojni susedi ali i naš junak otac sa sve ćerkice, od kojih se jedna od svih stvari na uakciji zalepila baš za tu Kutiju. Kutija biva odnešena kući, iste noći biva otvorena, što je najstrožije zabranjeno jer iz kutije nakon otvaranja izlazi duh, ulazi u nevinu osobu i hoće da zagospodari njome. Pitam se samo ko ne bi izdržao da otvori nekakvu Kutiju da vidi šta ima u njoj ako već dotična može da se otvori. Dobro, uvod je malo „nategnut“ ali iz nekog razloga može da prođe.
U narednom periodu devojčica počinje da se menja, postaje odsutnija i agresivnija kako duh iz nje sve više preuzima kontrolu nad njenim telom i psihom. Ispočetka njenom ponašanju roditelji ne pridaju preveliku važnost i sve pripisuju svojem skorašnjem razvodu (iz tog razloga je razvod i uključen u priču, jelte). No, kako devojčica sve više postaje nešto drugo otac shvata da je đavo (i bukvalno) odneo šalu te pomoć traži od jevrejske zajednice i pristupa nekoj vrsti jevrejskog egzorcizma. Negde u ovom trenutku mi je film postao pomalo neubedljiv u svom tom pomalo veštačkom strahu i objašnjavanjima šta je u Kutiji. Nekako bih možda više voleo da se u filmovima autori ne trude toliko da objasne nešto što ionako nema previše smisla već da se usredsrede na radnju filma i ubace još neke događaje koji sadrže strašne scene ili specijalne efekte. No, u ovakvim filmovima nam raznorazna objašnjavanja i isčitavanja priglupih stihova iz starih verskih knjiga ne ginu tako da verujem da niko neće biti previše iznenađen kada na te scene dođe red.
Režiser filma Ole Bornedal (režiser odličnog Nightwatcha iz 1997. koga preporučujem da pogledate) tvrdi da mu je inspiracija za The Possession bio legendarni The Exorcist, što se i vidi, samo bih ja dodao da je u slučaju Possessiona u pitanju light varijanta, sasvim u skladu sa oznakom PG-13, dakle predviđena za gledanje osobama tinejdžerskog uzrasta. To uključuje brojne scene gde (kako sam već spomenuo) devojčica priča muškim glasom, oči joj pobele, usta budu puna krvi ili joj moljci izleću iz usta. Svi ovi CGI efekti su vrlo dobri, ne primećuje se previše da su animirani, međutim, u filmu nećete videti mnogo krvi, golotinje, raznorazne bolesne scene jer je The Possession vrlo pitak film, ne previše strašan, dobro produciran, odlično zanatski urađen - ali tinejdžerski film. Kao pozitivne stvari pored već spomenutih efekata izdvajam odličnu fotografiju i glumu, naročito klinke Natashe Calis koja je izvanredna u svojoj ulozi zaposednute devojčice.
Savetujem vam da vas etiketa PG-13 ne obeshrabri; to što film nije sick, što nema previše morbidnih scena a ni mrtih osoba na ekranu ne znači da on nije dovoljno kvalitetan da se odgleda, naravno koga ovakva tematika zanima. Kako se šuška po internetu The Possession 2 je već isplaniran a ostaje samo nada da će se ista ekipa (na čelu sa Natashom Calis) pojaviti i u njemu.
0 comments:
Post a Comment