Režija: Gus Van Sant
Uloge: Vince Vaughn, Anne Heche, Julianne Moore
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0155975/
Trailer: http://youtu.be/Z1qVzqMG4VQ
Pogledajte još: Psycho (1960)
Remake filma Psycho producenta i režisera Gus Van Santa je zanimljiv film kao pojava budući da se remakeovi urađeni poput ovoga vrlo retko sreću. S druge strane gledaocima koji su voleli original zaista nema ništa da ponudi osim razočarenja te se njima gledanje apsolutno ne preporučuje.
Autor filma je odlučio da vrlo malo stvari promeni u odnosu na original. To je jasno već prilikom gledanja retro uvodne špice koja je istovetna onoj iz originala a i dalje gledanje filma potvrđuje da je autorski pečat Gusa vrlo mali. Stoga i moj standardni uvod teksta gde opisujem uvod u radnju nije potreban jer se radnja ne razlikuje od originala; sve što gledamo na ekranu počevši od uvoda pa do samog kraja je skoro identično radnji iz 1960. godine. Po mojoj slobodnoj proceni oko 90% filma je istovetno originalu, kadrovi su isti, montaža, pomeranje kamere oponaša Hitchcockov rad, scenario se dobro drži onog originalnog a tek u nekim momentima su stvari modernizovane, promenjene, dovedene u sklad sa vremenom i često - unazađene. Ubačene su apsolutno nepotrebne scene halucinacija tokom ubistava i vulgarizacija Normanovog lika koji masturbira dok posmatra Marion kroz rupicu na zidu, recimo.
Iako na početku filma piše da se radnja dešava 1998. godine tokom gledanja filma to ni u jednom momentu ne izgleda dovoljno ubedljivo. Pored novijeg voznog parka i nekih sitnica nema drugih naznaka da se radnja dešava na samom kraju XX veka. Mobilnih telefona nema, neki likovi idu u telefonsku govornicu da obave razgovor, nedostatak kompjutera je evidentan (u policijskoj stanici na stolovima stoje pisaće mašine), upadljiv je nedostatak bilo kakve tehnike (nigde se ne vide TV aparati, recimo), odelo detektiva Arbogasta sa sve šeširom s belim obodom izgleda kao da je došlo iz noir detektivskih filmova a enterijeri prostorija su preterano retro urađeni. Ukoliko se već (sasvim nepotrebno) radnja htela smestiti u tadašnju sadašnjost onda je trebalo biti do kraja dosledan, mada mislim da bi to uništilo priču (zamislite samo da je postojala upotreba mobilnih telefona u filmu, cela priča bi bila nemoguća) i pokvarilo željenu autentičnost filma.
Druga velika primedba ovom remakeu je glumačka postava. Pojedinci su posao odradili više nego pristojno, tu prvenstveno mislim na Anne Heche koja mi je bila prijatno iznenađenje i standardno dobri Viggo Mortensen. Uz njih korektni su i ostali epizodni likovi. Ono što me je neprijatno iznenadilo je izuzetno neubedljiva Julianne Moore, glumica koju sam gledao u nekoliko filmova do sada i imao sam mišljenje o njoj kao o dobroj glumici. Zašto je jednu prlično laku ulogu odigrala ovako - ne znam, ali mislim da svoj honorar za ovaj film apsolutno nije zaslužila. Posebna priča je Vince Vaughn u ulozi Normana. I pored velikog truda koji je pružio u ulozi psycha i oponašanju Anthony Perkinsa on jednostavno nije dovoljno ubedljiv, nije dovoljno zastrašujuć i njegove promene karaktera nisu dovoljno jezive u poređenju sa Perkinsom. Svo to imitiranje Perkinsa, skupa sa režiserovim imitiranjem Hitchcockove kamere u pojedinim momentima deluju izuzetno jadno i povremeno sam se pitao kako glumce nije sramota da rade to što rade.
Istini za volju, možda se remake baš treba raditi na ovaj način, da se ne uništava sve ono što je krasilo vrlo uspešni original već da se prostim tehničkim unapređenjima on približi mlađoj publici koju nervira crno-bela 4:3 slika. Da je Gus Van Sant uneo brojne promene i Psycha ispričao na svoj način opet većina ne bi bila zadovoljna (kao recimo sa serijom Bates Motel iz 1987. kada je nakon loših reakcija publike i kritike snimanje nakon pilot epizode obustavljeno). Psycho iz 1998. se može preporučiti samo mlađim gledaocima koji su izuzetno alergični na crno-bele filmove, mada im ja iskreno preporučujem da ipak pogledaju original.
0 comments:
Post a Comment