Režija: Franck Khalfoun
Uloge: Elijah Wood, America Olivo, Nora Arnezeder
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2103217/
Trailer: http://youtu.be/OHPXeWpION8
Pogledajte još: Maniac (1980)
U opštoj najezdi bezidejnosti, rebootovanja, remakeovanja i pre-mid-sequelovanja poznatih horor ostvarenja došao je red i na jedan kultni slasher s početka 80-ih godina - Maniac. Naviknut na generički i sterilni remake fazon koji gledamo opet iznova i iznova očekivao sam i u ovom slučaju nezanimljiv film koji narušava ugled originala i unazađuje sve ono pozitivno što je filmski predak posedovao. Konačno dočekah da se i ja prevarim.
U glavnoj ulozi je i dalje aseksualni manijak teško frustriran majčinom prostitucijom, pa verovatno ionako ne-baš-normalan rešava da kazni sve lepe žene tako što će ih ubiti i skalpirati zadržavajući njihovu kosu samo za sebe i večnost. Neke ubija odmah, neke natenane, s nekima se previše približi pre ubistva, nekima mora da silom prilika ubije i nekog muškog prijatelja iako mu to nije cilj ali se sve završi na isti način - skalpiranjem lepe žene i priheftavanjem kose na lutku u manijakovom stanu. Kao i u originalu brojna ubistva neće moći doveka da se izvršavaju ali i policiji je teško da uđe u trag ubici koji ubija nasumično. Ipak, ima nekoga ko će manijaku doći glave u finalu filma koje je srećom zadržano iz originala.
Maniac nije bukvalni remake gde se radnja oslanja na radnju originala (poput nesrećnog Psycha), nije ni polu-remake poput apsolutno nepotrebnog A Nightmare on Elm Street (2010), niti reboot poput brojnih teksaških dogodovština. U pitanju je film gde su zadržani likovi, njihov istorijat, karakteristike i ponašanja, ali je sve smešteno u drugačije okruženje, među drugačije događaje i sve to snimljeno na drugačiji način. Prvo što upada u oči je stil snimanja. Za razliku od originala ovaj film je gotovo kompletno snimljen u prvom licu pa tokom čitavog filma gledamo pogled iz perspektive manijaka. Ovo je izuzetno uspelo jer film deluje vrlo originalno, ponekad i autentično, na tragu found footage filma ali manje zamornog za gledanje. Tek u nekim scenama vidimo krupan kadar Elijah Wooda u ulozi manijaka, i to kada se ogleda u ogledalu, u vetrobranu automobila i slično. Autori filma su pribegli brojnim trikovima kod snimanja ovakvih scena, što će biti primetno gledaocima ali im neće nimalo zasmetati.
Umesto legendarnih scena ubistva u metrou ili pucanja iz blizine kroz vetrobransko staklo automobila sada gledamo neka nova ubistva, gde su neka izuzetno ubedljiva (probadanje kroz glasne žice) dok neka i nisu toliko (davljenje u kadi). U svakom slučaju brutalnost originala je zadržana, krvi ima dosta, rasečenih lobanja i probodenih udova takođe a pravo osveženje je što film ne haje za bilo kakvu cenzuru pa poseduje i brojne scene seksa i golotinje. Što se tiče novosmeštene radnje u novo okruženje dajem joj sve pohvale, iako mi je malo žao što više nema scene sa majkom na groblju. Vizuelni stil upotpunjuju brojni snimci gradskih ulica, parkirališta i mračnih uličica koji sa odličnom retro muzikom zbilja stvaraju fantastičnu retro atmosferu.
Maniac 2012 je izuzetno čudan, brutalan, bolestan i krvav film, nestandardne i originalne forme i preporučujem da ga barem zbog ovog poslednjeg svakako pogledate. Moje mišljenje je da Maniac 2012 predstavlja jedan od boljih remakeova koje sam pogledao i kao takav ide na listu za ponovno gledanje.
0 comments:
Post a Comment