Režija: Lawrence Kasdan
Uloge: Morgan Freeman, Thomas Jane, Jason Lee
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0285531/
Trailer: http://youtu.be/gwiRUGEYie8
Pogledajte još: The Mist (2007)
Dreamcatcher je film snimljen po istoimenoj knjizi Stephena Kinga koja se pojavila u knjižarama četiri godine ranije. Film je slabo prošao i kod publike i kod kritike pa je jedva uspeo da povrati novac uložen u samog sebe a koji su mogući razlozi za komercijalni fijasko videćete u narednim pasusima. Moje mišljenje je da film nije toliko loš ali je dosta slabiji od onoga na šta smo navikli kada na omotu filma vidimo natpis „based on the book by Stephen King“.
Odmah na početku da napomenem da ćete ostati uskraćeni za informaciju u kojoj meri se radnja filma poklapa sa radnjom knjige iz prostog razloga što knjigu nisam pročitao. Radnja filma se dešava u Mainu (ne verujem da se neko iznenenadio zbog ovoga), u snežnoj šumi gde su četvorica drugara iz detinjstva došli na tradicionalni godišnji lov. Do lova neće ni doći: već pri dolasku u kolibu pronalaze promrzlog čoveka i pomažu mu da se oporavi ne znajući da je čovek zaražen nečim što jedva čeka da mu izađe iz trbuha i položi jaja u sledećeg domaćina. To će se ubrzo i desiti, a odmah nakon toga saznajemo da je ceo okrug pod karantinom zbog vanzemaljaca. Protiv vanzemaljaca se već decenijama bori Curtis (Morgan Freeman) pretežno raketiranjem njihovih legla Apachima dok se vanzemaljci brane telepatijom i brzim zaposedanjem novih tela ljudi. Nadmudrivanje Curtisa i vanzemaljaca kojima je cilj da polože barem jedno jajce u vodovod, i tako zaraze ogroman broj ljudi, čini srž ovog filma.
Standarno za Kinga vidimo razne flashbackove iz detinjstva četvorice drugara kada su upoznali Dudditsa, dečaka ometenog u razvoju koji ih je podučio telepatiji, što su ovi kasnije iskoristili ofkors u dobrotvorne svrhe. Jedna od stvari koja mi je smetala u filmu (i kod drugog gledanja) je to što telepatija kod četvoro junaka nije dovoljno potencirana pa i pored toga što je po njoj film dobio naziv u vezi nje se malo toga dešava. Više gledamo zaposedanje vanzemaljaca i polaganje jaja sa jedne strane, i međusobno nadmudrivanje Curtisa sa podređenima i nadređenima sa druge. Nije da je to preloše, samo oni koji mogu pretpostaviti da je akcenat filma na lovcima na snove i njihovim telepatskim avanturama mogu biti razočarani. Ono što još može predstavljati problem, pogotovo kod hard core Kingovih fanova, je što film nema preovlađujuću tematiku i žanr već je mix nekoliko žanrova, poput horora, SF-a, trilera, što dovodi do lošeg balansa filma i povremene konfuzije.
Posle odličnog snežnog početka film odlazi u nekom drugom pravcu, može se reći i budalastom, a završetak filma ostavlja dosta otvorenih pitanja. U pomenutom drugom delu dominantna su pojavljivanja vanzemaljaca koji su izuzetno kvalitetno animirani kada su u crvolikom obliku i nešto slabije kada su u hodajućem. Da nije kvalitetno urađenih aliena film bi bio još manje zanimljiv i u tome ne mogu da pomognu ni (savršeno nepotrebni) Morgan Freeman ni prilično ubedljivi Donnie Wahlberg kao Duddits. Ostali akteri filma su prosečni, skoro glumački mediokriteti, koje nećete ni upamtiti, osim jednog momka i to zbog brade. Tehnički aspekti filma su odlični, fotografija je kvalitetna, snežni predeli predivni, a režiser se trudio da izvuče što kvalitetnije i zanimljivije kadrove prirode pa se na slaboj prođi filma njemu i odeljenju za specijalne efekte nikako ne može zemeriti.
Dreamcatcher nikako nije loš film, on se i pored mana može pogledati ali je problem što će njime malo ko biti sasvim zadovoljan. Umesto Dreamcatchera preporučujem vam da pogledate jedan drugi film snimljen po Kingovim delima, slabije producan ali originalniji i zanimljiviji The Langoliers.
0 comments:
Post a Comment