Režija: Agnes Merlet
Uloge: Carice van Houten, Jenn Murray, David Wilmot
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1034306/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=HFx9iYDlDJA
Pogledajte još: The Sixth Sense (1999)
Za one gledaoce koji od brutalnosti, iznutrica i pomahnitalih krvoloka više vole dobru atmosferu, sumorne krajolike i zaposednutost – evo prave poslastice. Dorothy Mills je pred vama, mlada bebisiterka koja je bez nekog razloga zamalo ubila bebu koju je čuvala.
Da bi izvršila procenu Dorothynog psihološkog stanja sud šalje mladu psihijatristkinju Jane koja treba da ispita kako mladu tinejdžerku tako i roditelje bebe koja se sada već oporavlja i svedoke nemilog događaja. Jane stiže na irsko ostrvo čiji stanovnici nisu nimalo prijateljski raspoloženi prema pridošlicama a posebno ne prema onima koji nešto „njuškaju” i motaju se po ceo dan po selu zabadajući nos u stvari za koje oni misle da su privatna stvar i stvar zatvorene seoske komune. No, osim neprijateljski nastrojenih seljana Jane će praviti problem i ponašanje Dorothy, koja, ispostaviće se, vrlo često zapada u specifična stanja kojih nije ni svesna. Ona ima teži oblik višestrukog poremećaja ličnosti pa svakodnevno menja personaliti počevši od trogodišnje devojčice, preko tinejdžerke sumnjivog morala do dvojice momaka. Zašto je to tako i da li je to baš slučajna koincidencija ostavljam vama da vidite.
Jane teškom mukom uspeva da balansira između mnogo puta agresivne Dorothy, njene starateljice i ostatka sela koje je izuzetno religiozno (ispostaviće se da višak religije kao i obično ne znači i moral), a kome je lokalni sveštenik i policajac i sudija i lekar. Ni to nije dovoljno, Jane je skrhana i ličnom tragedijom jer joj se utopio sin a ona za taj događaj krivi sebe. Sve ovo daje filmu dramsku notu, dok se više jezivi nego strašni momenti pojavljuju tek sporadično skoro isključivo kada je Dorothy u pitanju. Njena stanja kada u transu progovara dečijim ili urla muškim glasom verujem da bi naterala mnoge da pobegnu glavom bez obzira, a ni ostatak sela nije za potcenjivanje; nije baš kao da su iz Inbreda ali dovoljno je videti njihove njuške pa okrenuti automobil i stisnuti gas do daske. Anyway, priča u filmu je dosta zanimljiva, pa i pored tradicionalno sporijeg toka za ovakav tip filma i stvari koje su već viđene u nekim drugim filmovima može gledaoca da drži prikovanog za ekran tokom 100-tinjak minuta trajanja.
Prva stvar koja upada u oči i koju pohvaljujem je ambijent u kojem je film sniman i koji je sumoran da sumorniji ne može biti. Irsko selo, krivudavi putevi, stada ovaca, namršteni i ružni seljani i kiša koja ne prestaje da pada stvaraju osećaj kakav mogu da stvore samo filmovi sa Ostrva. Druga stvar koju izdvajam je glumačka postava gde se izdvajaju dve ženska lika, Carice van Houten u ulozi Jane i pre svega do tada potpuno nepoznata Jenn Murray u ulozi Dorothy koja je prava zvezda ovog filma. Njeni preobražaji od trogodišnje devojčice do mladića su fascinantni i spektakularni, tim pre što se po njenom izgledu uopšte ne može zaključiti koje je dobi; ubedljivo izgleda i kao desetogodišnja klinka i kao dvadesetogodišnja devojka sklona porocima i usputnom seksu. Ono što mi se nije svidelo je završetak filma koji je polu-hepiend, sa ne baš sklopljenim srećnim kockicama po mom ukusu.
Ukoliko volite filmove sa kvalitetnom fotografijom i predivnim sumornim krajolicima, sa dobrom glumom, sa zaposednutim ženskim likovima, ali bez brutalnosti, krvi, i bez previše dinamike – onda je ovaj film za vas. Iz više razloga me je nekoliko puta podsetio na odlični The Awakening, pa ako vam se svideo on ili, recimo, The Wicker Man pa čak i Wake Wood - onda je Dorothy Mills film za vas.
0 comments:
Post a Comment