Režija: Ariel Vromen
Uloge: Marisa Tomei, Hannah Marks, Guy Camilleri
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0469062/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=zQjtOV1Qd2U
Pogledajte još: The Eye (2008)
Danika je horor drama režirana od strane izraelskog režisera i predstavlja više psihološko iskustvo po gledaoca nego vizuelno, budući da je radnja filma spora i povremeno vrlo nejasna, da bi se sve razjasnilo na samom kraju filma. Svojevremeno je film osvojio nagrade za najbolju sporednu ulogu i najbolji dugometražni film na nekim festivalima ali na tržištu i kod publike nije prošao zapaženije.
Kao što i ime filma govori u središtu filmske pažnje je Danika, 35-togodišnja majka troje dece i uzorna supruga. Lepa, elegantna poslovna žena ima život kakav se samo može poželeti i sve bi bilo idealno da se ne počne dešavati nešto vrlo uznemirujuće po nju. Naime, Danika počinje da doživljava razne vizije i halucinacije, a to se prvi put dešava na poslu u banci u kojoj radi. Umesto mirnog jutra u kancelariji ona je „doživela“ pljačku banke i ubistva zaposlenih od strane pljačkaša da bi se samo nekoliko minuta kasnije osvestila i izblamirala pred svojom šeficom. To je samo početak, Danika će videti nesreće, mrtve ljude, opasne ljude, odsečene glave, osobe koje ne postoje i katastrofe koje se nisu dogodile. Ili možda jesu?
U jednom trenutku filma sam pomislio da Danika ima neki gift usled kojeg može da predviđa neposrednu budućnost, recimo kao Nicolas Cage u filmu Next. U nekom drugom trenutku sam imao teoriju da se ništa od toga nije ni dogodilo; onako kako je utripovala da su se dogodile sve te nesreće i svi ti postradali tako je utripovala i svoj porodični život koji zapravo ne postoji i ona se sve vreme nalazi u mentalnoj ustanovi sa košuljom koja se kopča odnazad. Ništa od toga: kraj filma je izuzetno nenadan i iznenađujuć, pa tvrdim da nema gledaoca koji može povezati sve kockice priče u celinu dok mu to režiser i scenarista ne predoče. Kada se to desi vidimo jedan logičan psihički i fizički pad jedne žene, vidimo ženu koja odbija da prihvati realnost i vidimo šokantan završetak jednog filma koji definitivno ima zanimljivu i uznemirujuću priču. Bilo kakvo dalje opisivanje radnje nije moguće jer može naštetiti utisku potencijalnih gledalaca kod gledanja.
Zanimljiva priča ne znači i da će se film svakome svideti, spora priča i manjak dinamike odbiće gledaoce navikle na standardne horor filmove, kraj filma nekima može biti manje razumljiv a i ono malo horor efekata su na slabijem nivou, što nikako nije mana jer to nije ni u centru pažnje. Centar pažnje je Danika, a prelepa Marisa Tomei ju je izvanredno odigrala. Zbilja čudno kako do sada nije igrala u nekim budžetskijim ostvarenjima. Njenog supruga igra Craig Bierko, jedini meni poznat glumac u filmu, a zanimljivost je da je on prihvatio ulogu samo dan pre početka snimanja.
Daniku preporučujem za gledanje onim gledaocima koji imaju afiniteta prema psiho trilerima i psiho dramama, a zbog svoje tematike ga prvenstveno preporučujem ženskim osobama i majkama. Film nije lak za gledanje, povremeno njegov sadržaj može biti i uznemirujući jer prikazuje kako život može imati prekretnicu u samo nekoliko sekundi.
0 comments:
Post a Comment