Režija: Matt Orlando
Uloge: Mischa Barton, Devon Sawa, Michael Clarke Duncan
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1817276/
Trailer: http://youtu.be/O0F2wOlJIRM
Pogledajte još: Detention (2010)
Simpatičan naziv filma i omot su uz nekoliko zvučnijih glumačkih imena nažalost jedino pozitivno što A Resurrection nudi. Tema filma je izuzetno jednostavna i mnogo puta viđena ali ni sa takvom režiser i scenarista ne uspeva da se na odgovarajući način izbori pa i pored njegovih pokušaja da film bude i horor i triler i zombi film - on zapravo nije ništa od toga. Samo je vrlo predvidljiv, jeftin i dosadan.
Neko vreme nakon misteriozne saobraćajne nesreće u kojoj je nepoznati automobilista usmrtio pešaka na putu počinje priča ovog filma. U centru pažnje je brat poginulog srednjoškolca i njegov školski psiholog u izvedbi Mische Barton. Nepoznato je kako se brat poginulog ranije ponašao ali u ovom trenutku je on blago retardirano iritantan, uvredljivo ćutljiv i niko ne uspeva da sa njim ostvari bilo kakvu komunikaciju. Možda je takav zbog onoga što je učinio? A učinio je sledeće: nakon sahrane brata istog je otkopao, odneo kod lokalne vračare koja ga je nekim voodoo-shit magijama oživela pa dotični sada može da se sveti svojim ubicama koje nisu priznale da su momka pregazile fore radi. Svi krivci su školarci, kolege nastradalog i njegovog brata, cela radnja se ima dešavati u školi a još jedini likovi koji se pojavljuju su direktor škole (sada već pokojni Michael Clarke Duncan) i lokalni policajac koji je u ljubavnoj vezi sa psihologom škole.
Zaista je teško početi osvrt na ovaj film jer je stvari za kritiku zaista mnogo, što bi se reklo - ne znam odakle da počnem. Možda od priče... Iako autor filma u prvom delu pokušava da stvori triler ambijent i napetost time što mi (kao) ne znamo šta treba da se desi (da li će zaista bruder vaskrsnuti ili će krivce potamaniti njegov brat) to mu ni na trenutak ne uspeva jer je radnja dosta naivno sklopljena, rudimentalno razrađena, izuzetno neubedljiva i u većini momenata užasno predvidljiva. Uz to, sve deluje prilično veštački, ambijent je užasno prazan i sterilan a skoro ceo film se dešava u tek nekoliko prostorija. Ni to nije dovoljno pa je voodoo magija izgleda delovala i na signal mobilnog telefona koga nema pa nema, čak štaviše - izgleda je voodoo-shit toliko jak da ni fiksne linije odjednom ne funkcionišu a i sa osvetljenjem škole ima problema.
Kada na scenu stupi zombi-burazer film postaje samo za nijansu dinamičniji ali ni u kom slučaju kvalitetniji. Rezurektovani školarac urliče po hodnicima škole, lomi vratove kako krivcima za svoju smrt tako i ostalim slučajnim školskim prolaznicima, kada su mu se već našli pod vaskrsnutim šapama. Nijedno ubistvo nije eksplicitno prikazano već gledamo njegov ulazak u prostoriju, zatim gledamo vrata prostorije i slušamo zvučne efekte a nakon toga kamera prelazi sa leša na leš koji su najčešće samo dobro natopljeni sosom od paradajza. Samo u dva-tri slučaja su specijalni efekti pristojni ali te scene ne traju ukupno duže od 5-6 sekundi. Mnogostruku dosadu i neinspirativnost jedino razbijaju „biser“ scene gde, recimo, školarci u učionici ne čuju kada vaskrsnuti provlači dvometarski lanac kroz rukohvat vrata i zaključa ih, kada policajac ne može da uhvati signal mobilnog telefona ali ga pronalazi kad se popenje na krov svog automobila i slično. Završetak filma je prilično zbunjujući i konfuzan a sve zbog želje autora da napravi neki neočekivani preokret, pa čak i da ostavi otvoren kraj filma, kao da će pa nekada snimiti njegov nastavak.
A Resurrection je užasno beživotan film u koji su se savršeno uklopili i većina aktera, recimo nedovoljno motivisana Mischa Barton, kojoj ipak ne treba zameriti mnogo prvenstveno zbog slabog scenarija; više treba zameriti njenom agentu. Savetujem da preskočite gledanje ovog filma i nekako pametnije potrošite sat ipo vašeg života.
0 comments:
Post a Comment