Režija: Miguel Ángel Toledo
Uloge: Ariel Castro, Raquel Escribano, Javier Montó
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1863305/
Trailer: http://youtu.be/FbMxcQEKpZc
Pogledajte još: Barricade (2012)
Meksički horor film? Što da ne. Meksički horor film u snežnom ambijentu? Gledanje obavezno. Kada je reč o horor filmovima gde gledamo porodicu kako provodi vikend u snežnom i izolovanom ambijentu scenario može biti samo a) nepoznati bastard killer vreba iz snežnog šumarka, ili b) otac (a nikako majka) će poludeti i početi da killinguju svoju porodicu i eventualno slučajne šumske prolaznike.
Ne treba da protekne mnogo minuta filma da bi više nego očigledno bilo da je u pitanju varijanta „b“. Uspešni šahista Raul nema uspeha u braku iz nama nepoznatih razloga ali vreme će (delimično) pokazati kojih. Nekako uspeva da nagovori svoju lepšu polovinu da skupa sa sinom odu za vikend u šumsku zavejanu kućicu jer će ih odsustvo tehnologija i inih ljudi neminovno zbližiti i ispraviti nesuglasice iz prošlosti. I malo je falilo da zaista bude sve u redu, jedina sitnica koja je pokvarila idilični vikend je što Raul baš nije sasvim normalan. Već u prilasku kolibi vidimo da mu se priviđa nepoznati muškarac koji trči šumom paralelno sa putem, a celokupni izolovani ambijent neće nimalo pomoći Raulu i njegovoj psihi. Njemu doduše neće pomoći ni njegova supruga koja će već sledeći dan početi da otvoreno flertuje sa jedinim komšijom, izvesnim Samuelom, zgodnim ženskarošem koji ne bira osobe ženskog pola što je ova jedva dočekala. Ili možda nije? Možda se ono što gledamo nije ni dogodilo već je sve proizvod Raulove poremećene psihe dodatno iritirane ljubomorom?
Prva stvar koja upada u oči je ambijent filma koji je odličan i u filmu zaista mogu uživati svi oni koji vole snežne horor filmove. Fotografija filma je odlična, ceo krajolik je izrazito sumoran, povremeno pogođen mećavom a kvalitetna muzika ponekad povećava utisak jezivosti. Momenti kada Raul usred noći i u sred vođenja ljubavi vidi nekoga na obodu šume zaista mogu da cimnu gledaoca i da navedu na logično pitanje: da li su ovde svi normalni i ako jesu zašto se ne pokupe odmah i odu iz ove snežne zabiti? Još jedna pozitivna stvar je glumačka postava koja je celokupno prilično ubedljiva a najubedljiviji je glumac koji glumi Raula. Toliko o dobrim stvarima a onih loših ima skoro podjednaki broj. Ono što mi je zasmetalo od samog početka je što se nijedan lik ne ponaša normalno, mada i tu treba imati rezervu jer kao prvo, mi zapravo ne znamo da li se događaji zaista tako odvijaju ili je to samo Raulova percepcija, i pod dva, ne znamo koji su to događaji prethodili ranijem prekidu veze Raula i njegove supruge.
Ali ono što vidimo je sledeće: Raul koji je vrlo često izgubljen između ljubavi i mržnje prema bližnjima, uplašen je nekim priviđenjima i košmarima a osvetoljubiv usled ljubomore. Njegova supruga, pak, već naredni dan flertuje sa komšijom koji upadljivo ne želi da komunicira sa Raulom, što bi se reklo ’ko da je vazduh’. Ni Raulov sin nije ništa bolji, osim što je antipatičan izuzetno mrzi oca iz razloga koje mi ne znamo i ni za trenutak ne dozvoljava da mu se otac približi. Zatim postoje neke scene u kojima likovi nemaju racionalno ponašanje, ali opet, ko zna jel se sve tako dogodilo... I naposletku imamo završetak filma koji se neće svima dopasti i gde su autori rešili da na specifičan način dočaraju jednu tragediju a koliko su u tome uspeli nisam siguran. Vraćanje radnje na početak nakon hronološkog toka događaja, a zatim posmatranje celog finala iz očiju žrtve mi više deluje na pokušaj autora da ubace nešto „originalno“ i „neobično“ i takva finala nisam nikada voleo.
Kada se sve sabere i oduzme The Path je prosečan film sa prosečnim scenarijem. Zauzvrat će vam pružiti dobru glumu, prelepe ambijente, jezivu atmosferu, a to mi je više nego dovoljno da vreme gledanja filma ne smatram uzaludno protraćenim.
0 comments:
Post a Comment