Režija: Mick Garris
Uloge: Anthony Perkins, Henry Thomas, Olivia Hussey
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0102724/
Trailer: http://youtu.be/DbotJWP9zZc
Pogledajte još: Psycho III (1986)
Psycho IV: The Beginning predstavlja završetak Psycho franšize, barem što se Anthony Perkins ere tiče. Zbog finansijskog neuspeha prethodnog nastavka odlučeno je da Psycho IV ne ide u bioskope već je snimljen kao TV film i prikazivao se na kablovskim kanalima novembra 1990. godine.
Film je delom prequel (kao što mu i ime kaže) onih događaja iz originala i prikazuje detinjstvo i odrastanje mladog Normana koji u čuvenoj kući odrasta sa svojom najblaže rečeno čudnom majkom, a delom sequel čija se radnja hronološki dešava nakon originala, zanemarujući dva nastavka. Glavna radnja se dešava u sadašnjosti gde je Norman oženjen, živi u srednje luksuznom stanu i oženjen je radnicom iz psihijatrijske ustanove u kojoj je bio na lečenju. Slušajući radio emisiju u kojoj je tema matricid odlučuje da se javi i podeli sa slušaocima svoja iskustva, detalje iz odrastanja, priznanje nekih zločina i razloga za njihovo izvršenje, ali i namere u budućnosti koje nisu nimalo u skladu sa zakonom. Radio voditeljka pokušava da sazna što više ali i da mu pomogne, barem dok Norman želi da razgovara sa njom. Kada se razgovor prekine film postaje dinamičniji i napetiji, skoro na tragu one napetosti iz prethodna dva nastavka.
U pomenutom prvom delu filma on je najviše drama, strašnih momenata nema a zanimljih samo donekle, ukoliko ste spremni da zažmurite na jedno oko a ponekad i na dva. Ovo kažem iz razloga što su scene gde posmatramo mladog Normana dosta zanimljive jer gledamo neke događaje koji su samo spomenuti u prethodnicima ali tu ima dosta problema. Kao prvo, ono što vidimo ne deluje kao da se dešavalo oko 1950. godine, i pored nekih detalja vreme ne izgleda dovoljno autentično; možda bi bolje bilo da su prequel scene rađene u crno-beloj tehnici jer ovako izgleda da je ono što se dešavalo 1950. godine modernije nego ono 1960. iz originala. Dalje, zanemarene su mnoge stvari iz prethodnih nastavaka a čak se i godište majke ne poklapa sa onim iz originala. Kao najveća mana ovog segmenta je ipak majka, tj. Olivia Hussey koja je glumi. I pored toga što je pružila odličnu glumu njena uloga je skroz promašena i besmislena.
I pored Perkinsove želje da režira i ovaj nastavak posao je dobio Mick Garris a posao je urađen prilično nemaštovito i generički, možda u skladu sa finansijama jer je ipak u pitanju TV film. Od bilo kakvih originalnih kadrova nema ni traga ni glasa, istina koloriti su pristojni, slika je oštra a soundtrack vrlo dobar ali to je nedovoljno za standarde koji su postavili čak i prethodnici. Scenarista filma je Joseph Stefano koji je pisao scenario originala a paradoksalno je da je scenario zapravo najslabija karika ovog filma. Osim gore pomenutih gluposti iz prošlosti one se nastavljaju i u delu priče koja se dešava u sadašnjosti, neke koje se tiču Normanove supruge neću da otkrivam, a najveća se ipak tiče toga da je Norman na slobodi posle svega što je učinio u prošlosti. Zaista je teško nakon gledanja četiri filma u glavi gledaoca četvrti deo nastaviti na prvi a drugi i treći zanemariti.
Naravno, samo maestralna gluma Anthony Perkinsa je dovoljna da film dobije ocenu ili dve više, ima tu nešto napetosti, nekih ubistava i pojašnjenih događaja ali ostaje činjenica da je Psycho IV: The Beginning film koji će malo koga moći iskreno da zadovolji zbog promašaja u kastingu i budalaste nespretno osmišljene priče. Preporuka samo za fanove serijala.
Genijalna recenzija!!
ReplyDelete