HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Alfred Hitchcock
Uloge: Anthony Perkins, Vera Miles, John Gavin
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0054215/
Trailer: http://youtu.be/NG3-GlvKPcg
Pogledajte još: A Tale of Two Sisters (2003)

Verujem da ne postoji ljubitelj trilera i horora sa iole dužim gledalačkim stažom koji nije pogledao legendarnog Psycha stoga moj osvrt i nije namenjen njima već onim mlađim gledaocima koji do sada nisu imali želje ili volje da ga odgledaju. Drugi razlog opisa filma je početak prikaza celokupnog Psycho serijala i odgovor na pitanje da li je ijedan nastavak uspeo barem delimično da dostigne savršenstvo Hitchcockovog bisera.



Prvo su postojali određeni zločini i zločinci koji su inspirisali Roberta Blocha da napiše knjigu Psycho po kojoj je Joseph Stefano godinu dana kasnije napisao scenario za Hitchcockov film. On počinje ljubavnim problemima sekretarice tridesetih godina i njenog oženjenog dečka. Već umorna od skrivanja po raznim hotelima, od bezperspektivne veze i rutinskog posla sasvim slučajno dolazi u iskušenje i ne uspeva da mu odoli, te firminih 40.000 dolara keša umesto da odnese u banku stavlja u torbu i automobilom beži iz grada. Još uvek nesigurna šta da radi i uplašena svega i svačega svraća u motel Bates koji je udaljen od magistralnog puta što joj odgovara jer neće biti na oku policiji koja će neminovno pre ili kasnije saznati za krađu koju je izvršila. Iznajmljuje sobu broj 1, sakriva novac u novine, skida se i odlazi na tuširanje što dovodi do jedne od najlegendarnijih scena u horor filmovima i filmovima uopšte.



Zaista, ko nije video scenu kada ženska prilika nožem ubija plavokosu devojku u kadi propustio je mnogo ali to naravno nije sve. Psycho poseduje još čuvenih scena, poput ubistva privatnog detektiva i njegovo padanje niz stepenice, zatim prvi prizor Normanove majke u podrumu kuće i još ponekih. Osim izuzetno skrojene priče, za ono vreme i nepredvidljive, koja se pažljivo i natenane dozira film poseduje i dozu bizarosti, šokantnosti i perverzije, opet pogotovo za ono vreme, jer sam siguran da nešto slično pre toga nije viđeno. Uostalom, da jeste majstor Alfred ne bi uložio sopstveni novac za snimanje Psycha a film ne bi postao ono što jeste (trenutno zauzima 30. mesto na listi Top250 i prvo mesto na listi „horror“ eminentnog sajta iMDB). Osim toga, iako ne baš začetnik zasigurno je doneo neke ideje koje su dovele do nastanka slasher podžanra deceniju kasnije, a inspirisao je i dobar deo horor filmova uopšte, većim delom onih koji se bave podeljenim ličnostima i slično.



Kao što rekoh gore Hitchcock je uložio sopstveni novac pa zbog ograničenog budžeta film nije mogao biti snimljen u color tehnici. I bolje. Film je zbog toga još ubeljiviji u dočaravanju atmosfere ali za pomenutu je najodgovorniji genije lično. Onu napetost koju uspeva povremeno da stvori do današnjih dana niko ne uspeva da ponovi, a pokreti kamere i dan danas deluju zanimljivo, originalno i nadahnuto. Kvalitetna muzika doprinosu nepetosti a u nekim trenucima njoj još više doprinosi - njen iznenadni prestanak i tišina. Poslednje, ali ne najmanje bitno - izuzetni Anthony Perkins, čiji preobražaji iz pitomog mladića koji stalno jede bombone u nesvesnu zver koja je spremna na mnogobrojna i hladnokrvna ubistva ne osećajući ni trunku griže savesti i ne sećajući se ničega je - jeziva. Zato uopšte nije teško poverovati priči mojih roditelja koji su gledali film u bioskopu 60-ih godina prošlog veka da su se salom prolamali vrisci tokom najstrašnijih scena a da su se mnogi plašili sami vratiti se kući nakon projekcije.



Dobro, od tada je prošlo preko pola veka i nagledali smo se bolesnijih, šokantnijih i krvavijih filmova ali to ne umanjuje kvalitet jednog Psycha. Koliko god se trudio da mu nađem manu to nisam uspeo (osim sitnica koje se tiču montaže kadrova, ali tako su se tada snimali filmovi i takva je bila tehnologija). Zbog toga filmu dajem maksimalnu ocenu, po prvi put u istoriji ovog bloga.

+ atmosfera
+ scenario
+ režija
+ gluma
+ legendarne scene

Ocena: 10/10