Režija: Juan Carlos Medina
Uloge: Irene Montalà, Derek de Lint, Tómas Lemarquis
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1757769/
Trailer: http://youtu.be/M2aQMozZ_mg
Pogledajte još: In Their Sleep (Dans ton sommeil) (2010)
Odmah na početku da razjasnim vrlo bitnu stvar: ovaj film nije horor iako su ga mnogi sajtovi koje i vi posećujete stavili u taj odeljak. Painless poseduje neke horor elemente, poseduje nekoliko brutalnih i krvavih scena, poseduje (za neke gledaoce) uznemirujuće scene ali u osnovi to je samo drama, drama o potrazi za biološkim precima sa osvrtom na deo španske istorije.
Ukoliko ovo gore navedeno nekoga zanima onda znajte i sledeće: u filmu se konstantno prepliću dve priče sve do sjedinjavanja u „spektakularnom“ finalu. Prva priča inicijalno počinje 30-ih godina prošlog veka i prikazuje grupu dece koja poseduju specifičan poremećaj koji se manifestuje time da deca ne osećaju nikakvu bol. Ova specifičnost dovodi do toga da ona fizički povređuju i sebe i svoju okolinu pa moraju biti zatvorena u tamnicama jednog manasira i na njima se imaju vršiti razni eksperimenti. Ipak, koliko god ovakav setup zvučao obećavajuće znajte da on to nije. Ova priča je samo povod da gledamo istorijsku dramu punu prevrata, punu fašista, komunista i „frankovaca“ koji se vrzmaju po pomenutom manastiru u godinama koje slede. Nisam neki fan istorije pa mi ovo nije bilo toliko zanimljivo ali ako imate afinitete ka istorijskim događajima koji su se tih godina dešavali u Španiji film će vam možda biti razumljiviji.
Ona druga priča se dešava u današnje vreme i prati jednog doktora koji doživljava saobraćajnu nesreću u kojoj mu gine trudna verenica. Šestomesečno dete preživljava ali se sasvim slučajno saznaje da doktor boluje od leukemije i da mu samo transplantacija koštane srži od sopstvenih roditelja može spasiti život. Njegovi roditelji to kategorički odbijaju a zašto - ostavljam vama da saznate ako skupite dovoljno strpljenja da Painless odgledate do kraja. Ne treba biti previše inteligentan pa zaključiti da doktor ima neke veze sa dešavanjima od pre 70 i kusur godina i sa decom koja ne osećaju bol. S tim u vezi film ne odgovara na neka pitanja koja konstantno lebde u vazduhu: ako deca nemaju osećaja za bol kako imaju osećaja za užitak budući da se mogu zaljubiti, voleti a kad odrastu i imati potrebe za seksualnim odnosima. Čime se hrane u ćelijama i ko im stalno kvasi oči (budući da im one ne luče suze) takođe je nepoznato.
Neću da kažem da film nije zanimljiv jer ima potrebnu dozu neizvesnosti i gledaoca zanima kako će se dve isprepletene priče na kraju filma posložiti i dati neke odgovore. Kada se to desi neće svi biti zadovoljni (ja nisam) ali šta da se radi; od scenariste [Rec]3 nije se verovatno ni moglo više očekivati. Ono gde film briljira je opšti utisak sumornosti i njegova mračna atmosfera je sasvim odgovarajuća temi kojom se bavi. Druga stvar koja mi se svidela je lokacija manastira (mada mislim da je pejsaž dosta kompjuterski animiran, ali svejedno), a treća pozitivna stvar je prilično ubedljiva gluma (kao i obično u non-američkim filmovima).
Uglavnom, 100 minuta brzo prođe a da li ćete biti zadovoljni onim što ćete videti teško je reći. Horor gledaoci svakako neće biti zadovoljni ali oni koji vole porodične drame sa akcentom na (španske) istorijske periode svakako bi trebali da pogledaju film. Zbog „šlepovanja“ u horor žanr dajem mu ocenu manje.
0 comments:
Post a Comment