Režija: Jack Messitt
Uloge: Rebekah Brandes, Daniel Bonjour, Greg Cirulnick
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0981224/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=lNqtSApE7AY
Pogledajte još: Dark House (2009)
Midnight Movie je zapravo film u filmu, i film o filmu, film sa zbilja zapetljanom situacijom, ali u osnovi to je jedan niskobudžetni slasher horor koji je (za divno čudo) dosta zanimljiv za gledanje i pored bezbroj mana. Iz tog razloga sam ga pogledao po drugi put a pošto mu je kraj dovoljno otvoren (standardno za ovaj tip filma) nije isključeno da jednog dana ugledamo i nastavak.
Radnja kompletnog filma (osim uvoda koji se dešava u nekoj psihijatrijskoj ustanovi) se dešava u jednom bioskopu tokom projekcije „ponoćnog filma”. „Ponoćni filmovi“ je termin koji se odomaćio u Americi pre nekoliko decenija kada su u tom terminu emitovani slabo producirani ali šokantni filmovi, čiji sadržaj nije bio primeren nekom večernjem prikazivanju. Kasnije se ova „podvrsta” kinematografije počela prikazivati i u bioskopima, a i ovaj film koji opisujem se savršeno uklapa u taj okvir pre svega zbog povremeno preočigledne jeftinoće i brutalnosti. Naime, u pomenutom bioskopu se prikazuje kultni film iz sedamdeset-i-neke, film pod imenom The Dark Beneath, slasher film o grupi hippie kampera koje natenane ubija maskirani ubica sa specijanom konusnom uvrtačom kojom čupa organe.
U bioskopu je grupa manje-više nesimpatičnih tinejdžera, nešto više simpatičnijih tinejdžerki i njihove maloletne braće koja se provukla na nedozvoljenu ponoćnu projekciju, bajker i njegova cura koji delimično uživaju u filmu a delimično u bloudžobu, te dvojica policajaca koji pokušavaju da konačno pronađu Radforda, glumca i režisera filma koji je pre nekoliko godina napravio masakr u psihijatrijskoj ustanovi (što je prikazano u uvodu). Zabava (tj. filmska projekcija) može da počne. Publika (a i mi) posmatra crno-beli film koji na trenutke zaista podseća da je sniman u tom periodu, a posmatramo ga i da bi se veštački razvukla radnja ukupnog filma koji i ovako nije preterano dugačak, što je svakako pozitivno. U jednom trenutku kadrovi na platnu postaju realni i naši junaci gledaju svog prijatelja koji je izašao iz sale i otišao u wc a ubica sa platna ga rutinski ubija na filmskom platnu. Kako je stvarnost dospela na filmsko platno staro 40 godina, i šta je uopšte stvarnost a šta film, ostaje da se vidi, ali da će imati muke sa pomahnitalim maskiranim ubicom – imaće.
Muke nastaju iz vrlo jednostavnog razloga: ubica može da prolazi sa filmske trake u stvarnost i nazad po svojoj želji i da se pojavljuje na proizvoljnim pozicijama, što borbu protiv njega čini skoro nemogućom. Jedini način da se prati njegovo (trenutno) kretanje je da se prate kadrovi na filmskom platnu, mada i to nije garancija za uspeh. Kao rešenje se nameće ulazak u njegov svet tj. na filmsku traku i da se tu jednom za svagda liši života, nešto što je obrnuto proporcionalno rešavanju problema sa jednim Freddy Kruegerom, od koga autori ovog filma dosta pozajmljuju. Ubistva u Midnight Movie su dosta krvava, relativno zanimljiva, a likovi nedovoljno ubedljivi i loše odglumljeni pa će njihovo stradavanje biti više nego dobrodošlo. S druge strane, maska i kompletna pojava ubice su više nego uspele,“šetnja” sa filmske trake i nazad su dovoljno originalni, pa iz tog razloga i priželjkujem nastavak.
Kao mana se može uputiti i nejasnoća radnje u nekim trenucima, ali ipak ovo nije sasvim običan slasher film već „paranormalni“ i ne sasvim ozbiljni film. U svakom slučaju ljubitelji slasher filmova ga mogu pogledati a preporučujem da potraže The Killer Cut verziju koja je duža za nekoliko minuta i ima neke ponovno snimljene scene.
0 comments:
Post a Comment