Režija: Michael Rasmussen, Shawn Rasmussen
Uloge: Andy Rudick, Dayna Cousins, Rebecca Whitehurst
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1430077/
Trailer: http://youtu.be/-CGDfwsSWTQ
Pogledajte još: Session 9 (2001)
Kako je to na coveru ponosno istaknuto Dark Feed je film koji režiraju i potpisuju scenaristi Carpenterovog Warda, Michael i Shawn Rasmussen, a nisam siguran da li je to nešto čime se treba ponositi budući da me dotično „odeljenje“ nije oborilo s nogu. Verovatno potaknuti „dobrim kritikama“ tog Carpenterovog „masterpiecea“ dotični dvojac je rešio da uzme stvar u svoje ruke i sam se upusti u snimanje filma.
Dark Feed ima u centru pažnje filmsku ekipu koja snima svoj horor film u jednoj napuštenoj psihijatrijskoj ustanovi. Zgrada je zaista ogromna, prostire se na nekoliko spratova a kako to obično biva krije i neku tragičnu prošlost: u ovom sličaju direktor ustanove je ubio svoju porodicu a zatim i sebe u sopstvenoj kancelariji nakon čega je zgrada zatvorena za dalji rad. Iako je prošlo samo šest godina zgrada izgleda kao da je napuštena pre najmanje dvadeset pa je to privuklo ekipu da snima svoj „hit“ film baš na ovom mestu. Fimskoj ekipi se pridružuje i mladi scenarista, smotanko koji pravi više štete na snimanju nego koristi, ali koji upada u oči mladim članicama ekipe. Već po prvim kadrovima dešavanja u abandoned zgradi vidimo da iz zidova izlazi neka crna tečnost (dark feed) a njena uloga će se pokazati pola sata kasnije.
Osim pomenute tragedije u psihijatrijskoj ustanovi su se dešavala i mučenja pacijenata, eksperimenti i čudni načini lečenja što je samo nagovešteno i film se ovim ne bavi u dovoljnoj meri, već je to samo pokriće za Tamu koja kulja iz zidova i menja svest članova ekipe. Članovi ekipe postaju ubilački i samoubilački nastrojeni pa možete pretpostaviti kakve to scene može proizvesti na snimanju horor filma. Od Dark Feeda nemojte očekivati ništa spektakularno jer je zapravo reč o tipičnom indie ostvarenju. Već od samog početka se prepliću dobri i amaterski kadrovi, zadovoljavajuća i ispodprosečna gluma, korektni i amaterski efekti, odlični i trećerazredni kadrovi. Deluje kao da nije sve stvar budžeta već i da braća Rasmussen nisu još spremni da se uhvate u koštac sa (barem prvorazrednim) horor filmom. Ipak, neki talenti se naslućuju, ako ništa drugo onda barem po pitanju fotografije i izbora ambijenta.
Ambijent je ono najkvalitetnije u filmu. Stara napuštena bolnica je zaista jeziva, poseduje velike i mračne spratove, trule podove, gomilu senki, obaveznu mrtvačnicu iz koje dopiru zvukovi i mračne tunele koji kriju mračne tajne. Zaista ništa strašnije nije potrebno, kroz ovakav objekat se ne bi prošetao i da nema „istorijata“ o tragedijama u njemu. Ovde moram uputiti i neke zamerke jer ne deluje logično da se film u zgradi snima isključivo noću kao i to da je ekipa raštrkana po svim stranama zgrade. Ovo je naravno setup koji pomaže da film bude strašniji ali sve to nije mnogo realno. Stvar koja mi se svidela je prva polovina filma koja pokazuje sistem snimanja jednog filma, pokazuje mnogo aktera u lancu filmovanja samo jedne scene, počevši od režisera, glumaca, preko dublera, šminkera, majstora za specijalne efekte, pa do radnika iza scene koji nosaju opremu sa sprata na sprat ili spremaju osvežavajuće napitke. Zbilja zanimljivo.
Film ipak ne mogu preporučiti za gledanje casual horor gledaocima jer će to za njih biti razočaravajuće iskustvo. Iako „tamna hrana“ ima nekakvo pokriće u logici ovaj film je samo još jedan u kome je filmska ekipa poludela i počela međusobno da se (samo)ubija i povređuje a takvih i mnogo kvalitetnijih filmova smo se nagledali. Dark Feed preporučujem ljubiteljima indie i nižebudžetnih filmova, kao i onim gledaocima koji vole dobru atmosferu napuštenih zgrada.
0 comments:
Post a Comment